Evropa u začaranom krugu suša, vrućina, požara i niskih vodostaja

Rekordna vrućina i suša, koje prave probleme evropskim farmerima, elektroprivredama i osiguravajućim kompanijama, nagoveštavaju da se klima na Starom kontinentu još više menja, a naučnici upozoravaju da će povratne sprege Zemlje koja se suši verovatno ponovo dovesti do opasno visokih temperatura ove godine.

Najnovija procena Evropske unije o klimi, koju je u četvrtak objavila Služba za klimatske promene Copernicus, pokazuje kako se naučnici i politički zvaničnici pripremaju da se prilagode životu na toplijoj planeti. Unija je potrošila milijarde evra na nove svemirske misije za posmatranje Zemlje da bi pomogla svojoj ekonomiji, koju čini 450 miliona ljudi, da se zaštiti od posledica smanjenja obradivog zemljišta, nižih nivoa vode i više šumskih požara.

Vrelo, sušno vreme znači smanjenu žetvu koja povećava nesigurnost u snabdevanju hranom, a vodostaji reka su toliko niski da ometaju transport i zatvaraju elektrane. Francuska već nameće takozvane mere "trežnjenja" (op. prev. mere uštede energije), a Evropska komisija takođe razmatra više načina da očuva vodne resurse koji se naglo smanjuju.

"Mi se zaista krećemo ka nepoznatoj teritoriji, gde će nam naše kolektivno iskustvo biti manje korisno nego što je bilo pre nekoliko decenija", rekao je Carlo Buontempo, direktor programa Copernicus.

Copernicus EMS/ECMWF via Bloomberg

Program Copernicus koristi milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta za svoje mesečne i sezonske prognoze. Zajedno sa Evropskom svemirskom agencijom, Copernicus igra centralnu ulogu u projektu EU koji vredi 16 milijardi evra, kojim pokušava da preduhitri klimatske promene preciznim prognozama. EU je već postala najveći svetski dobavljač klimatskih podataka.

Preciznije prognoze bi mogle da pomognu poljoprivrednicima da odluče da posade sorte useva koje su otporne na sušu, ili inženjerima da planiraju bolje navodnjavanje, ali one ne smanjuju ekonomske posledice klimatskih promena. Rekordno visoke letnje temperature, koje iznose 1,4 stepena Celzijusa iznad istorijskog proseka, uništile su žetve širom Francuske i centralne Evrope prošle godine. Gubici u vezi sa klimom širom sveta procenjeni su na 270 milijardi dolara.

Zbog suše, trenutno venu usevi i odlažu se sadnje kod nekih od vodećih evropskih proizvođača, što rizikuje dalje povećanje inflacije hrane.

Bloomberg

"Već smo videli neke izveštaje o nestašici vode u zemljama Mediterana", rekla je Samantha Burgess, zamenica direktora Copernicusa. "Osim ako ne vidimo značajne padavine na proleće, verovatnoća za ispodprosečan nivo vode će i dalje postojati."

U 2022, šestu godinu zaredom, protok evropskih reka bio je ispod proseka, što je dovelo do najsušnije godine u istoriji, bar prema podacima koji su dostupni, navodi Copernicus. Nizak vodostaj usporio je prolaz tereta na rečnim putevima koji donose 80 milijardi evra ekonomijama EU. Suva rečna korita primorala su hidroelektrane i nuklearne elektrane da smanje proizvodnju električne energije, što je pomoglo da cene struje budu na rekordno visokim nivoima.

"Zaista moramo da razmotrimo kako možemo da prilagodimo politike", rekao je Mauro Facchini, koji nadgleda Copernicus u Evropskoj komisiji.

Podaci su zabrinjavajući, kažu evropski istraživači koji koriste podatke Copernicusa. Toplije i suvo okruženje drastično smanjuje vlagu u zemljištu, što ima ozbiljan uticaj na budućnost useva u mestima kao što je južna Evropa, koja bi mogla da izgubi velike delove obradivog zemljišta do 2050. godine, prema studiji koja će sledeće nedelje biti predstavljena Evropskoj uniji za geonauku. Prošlogodišnja ukupna vlažnost bila je druga najniža u poslednjih pola veka, izračunao je Copernicus.

"Pre nekoliko godina nikada ne bih zamislio da će voda biti problem ovde u Evropi, posebno ne u Nemačkoj ili Austriji", rekao je Torsten Mayer-Guerr, austrijski istraživač koji proučava Zemljinu vodenu masu.

Podaci koji ukazuju na to da bi nestašica vode mogla postati nova normalnost naveli su naučnike da se usredsrede na to kako resursi kruže Zemljom. Problem nije samo u manjoj količini kiše - koja je prošle godine opala za 10 odsto, prema procenama Copernicusa - već i u gubljenju mase snežnog pokrivača na Alpima i glečerima koji se brzo smanjuju. Sve to zajedno, dakle manje vode koja odlazi u evropska jezera i mora, povećava rizike po životnu sredinu tako što podiže temperaturu vode i šteti ekosistemima.

A tu je i veća verovatnoća požara, koji su prošle godine zapalili evropske pejzaže na teritoriji tri puta većoj od Luksemburga.

"Tu postoji povratna sprega", rekao je Buontempo. "Sušni uslovi su možda, zauzvrat, doprineli ekstremno visokim temperaturama. Suše su doprinele širenju i intenziviranju šumskih požara."

Kopernik, ESA i NASA razvijaju nove misije da prikupe više podataka o kruženju vode na Zemlji. Jedna misija, koja se skraćeno naziva MAGIC, planira da lansira par satelita 500 kilometara u orbitu, gde će moći da mere male varijacije u skladištenju vode.

Bloomberg

"Znamo da je dostupnost podataka skoro u realnom vremenu važna za donošenje odluka", rekao je Burgess, napominjući da prehrambena, energetska i osiguravajuća industrija već koriste podatke Copernicusa.

Copernicus je izvestio o najmanje jednoj dobroj stvari u borbi Evrope sa globalnim zagrevanjem: 2022. godina je donela jače sunčevo zračenje, koje je dovelo do natprosečne proizvodnje fotonaponske energije. Instaliranje više izvora energije bez emisija i dalje je najbolja opcija na svetu za održavanje temperature ispod praga od 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku.