Bidenova administracija će imati teškoće da objasni kako je najveće curenje američkih obaveštajnih podataka u deceniji možda počinio 21-godišnji vazduhoplovac čija je uloga - "sajber transportnih sistema" - zahtevala srednju školu, tj. vozačku dozvolu i do 18 meseci obuke na radnom mestu.
FBI je uhapsio Jacka Teixeira iz Dajtona u Masačusetsu u četvrtak, uz obećanje da će u petak brzo biti optužen. Državni tužilac Merrick Garland rekao je da je zadržan u vezi sa "neovlašćenim uklanjanjem, zadržavanjem i prenosom poverljivih informacija o nacionalnoj odbrani".
Što se tiče poslova u Pentagonu, Teixeira je bio prilično mlad. Opis posla vazduhoplovnih snaga kaže da radnici poput njega "održavaju komunikacione sisteme i igraju ključnu ulogu u kontinuiranom uspehu". Pridružio se Nacionalnoj vazdušnoj gardi 2019. godine, prema njegovom službenom dosijeu.
Opširnije
Pentagon: Procurila dokumenta ozbiljan rizik po nacionalnu bezbednost
Dokumenta pružaju detalje o američkom špijuniranju drugih zemalja, uključujući procenu o slabosti ukrajinske vojske.
11.04.2023
Šta znamo o slučaju curenja američkih dokumenata
Dogodilo se jedno od najvećih curenja navodno poverljivih američkih vojnih dokumenata u proteklih deset godina.
10.04.2023
Putin odobrio hapšenje američkog novinara zbog špijunaže
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je odobrio hapšenje američkog reportera optuženog za špijunažu prvi put od Hladnog rata.
13.04.2023
Agencija iz SAD upala u kineske telekomunikacione mreže
Jedinica za sajber-ratovanje Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) "prodrla je i kontrolisala" neimenovane telekomunikacione operatere u Kini, pišu kineski mediji.
22.09.2022
Seks, laži i industrijska špijunaža, na kineski način
Bloomberg Businessweek doneo je priču o neuspelom pokušaju industrijske špijunaže. U glavnim ulogama - Kina i SAD.
25.09.2022
To će pokrenuti neizbežno pitanje: ako službenik Ministarstva odbrane na nižem nivou ima pristup tako osetljivim informacijama, ko nema?
"Nečuveno je da se ovakvi dokumenti dele sa beznačajnom jedinicom nacionalne garde", rekao je Dennis Wilder, bivši viši urednik Predsednikovog dnevnog brifa. "Ovo je pravi problem Pentagona."
Dok je predsednik Joe Biden nastojao da umanji ozbiljnost curenja, stručnjaci i bivši zvaničnici rekli su da je to masovno razotkrivanje koje je istaklo ne samo najnovije procene rata u Ukrajini, već i kako SAD prikupljaju obaveštajne podatke širom sveta.
Jedan zvaničnik iz savezničke nacije opisao je kako su telefoni odmah počeli da zvone kada je u četvrtak uveče stigao izveštaj Washington Posta u kojem je opisano da je procurela informacija stigla od vojnog obožavatelja koji je počeo da deli dokumente sa onlajn prijateljima i poznanicima — neki od njih su samo tinejdžeri.
To je, rekao je izvor, bio novi podsetnik na pitanje koje je mučilo SAD nakon niza neuspeha obaveštajnih službi – da li je najmoćnija nacija na svetu u stanju da čuva tajnu. Da bi rešio te zabrinutosti, ministar odbrane Lloyd Austin objavio je u četvrtak da je naredio reviziju Pentagonovih "procedura pristupa obaveštajnim službama, odgovornosti i kontrole" kako bi se osiguralo da se takvo curenje nikada više ne ponovi.
Bez obzira na motivaciju, jedna mana otkrivena otkrivanjem je sam broj ljudi koji su upoznati sa američkim tajnama. Od oktobra 2019, skoro tri miliona ljudi imalo je dozvolu za pristup poverljivim dokumentima, prema Nacionalnom centru za kontraobaveštajno i bezbednosno delovanje.
To preterivanje ima svoje korene u nastojanjima da se proširi razmena informacija nakon 11. septembra. Ideja je bila da bi širenje obaveštajnih podataka moglo pomoći da se spreči novi napad na američko tlo.
"Jasno je da imamo problem velikog broja ljudi koji imaju pristup poverljivim informacijama", rekao je Holden Triplett, osnivač Trenchcoat Advisorsa i bivši kontraobaveštajni zvaničnik FBI-a u Moskvi i Pekingu. "Mislim da SAD nisu toliko napredovale koliko bi mogle da kontrolišu kome šta daju i kada."
Jedinica u kojoj je Teixeira dodeljen baca svetlo na njegovu blizinu strogo poverljivim informacijama. Zasnovan na Cape Cod, 102. obaveštajno krilo pruža "širom svetu precizne obaveštajne podatke i komandu i kontrolu zajedno sa obučenim i iskusnim vazduhoplovcima za ekspedicionu borbenu podršku i bezbednost u domovini", navodi se na njegovom veb sajtu.
Teixeira je bio u jedinici na jednogodišnjoj aktivnoj dužnosti koja je počela prošlog septembra, rekao je američki zvaničnik nakon slučaja koji je tražio da ne bude identifikovan razgovarajući o privatnim informacijama. Njegov posao je bio odbrana mreže i imao je klasifikaciju poznatu kao strogo poverljive/osetljive informacije, rekao je zvaničnik.
To je jedna od najviših klasifikacija i uključuje opsežnu proveru. To je Teixeiru omogućilo pristup informacijama koje su definisane kao "u vezi sa izvorima obaveštajnih podataka, metodama ili analitičkim procesima ili koje su izvedene iz njih koji moraju da budu zaštićeni u okviru formalnih sistema kontrole pristupa uspostavljenih" od Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe, navodi kancelarija.
Ministarstvo pravde nije odmah odgovorilo u četvrtak uveče na pitanje da li ima advokata. Biden je obavešten o Teixeirovom hapšenju, navodi Bela kuća.
"Važno je razumeti da imamo stroge smernice", rekao je brigadni general Pat Ryder, portparol Ministarstva odbrane. "Ovo je bilo namerno, krivično delo, kršenje tih smernica."
Do sada je javni odgovor drugih nacija bio relativno prigušen, što ukazuje na to da su se možda navikli na takva curenja informacija nakon prošlih neovlašćenih otkrivanja, poput onog koje je izveo Edward Snowden 2013. da su SAD špijunirali neke od svojih najbližih saveznika.
Obaveštajna zajednica "radiće na tome da uveri partnere da su njihove informacije zaštićene", rekla je Emily Harding, zamenica direktora Međunarodnog bezbednosnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije i bivša analitičarka Centralne obaveštajne agencije. "Ali dugogodišnja obaveštajna partnerstva SAD su izdržljiva i otporna i izdržala su mnogo gore."
To je možda istina. Ipak, zvaničnici su priznali da bi neki detalji u izveštaju — kao što su izveštaji o podelama među ruskim vojnim komandantima — mogli pomoći Moskvi da identifikuje izvor svojih sopstvenih obaveštajnih napada.
Bilo je i bezbroj manjih otkrića — poput američke procene kineskog programa hipersoničnih raketa — kao i detalja o američkim kategorijama prikupljanja i metodama koje bi strane obaveštajne službe, i prijatelji i neprijatelji, mogle smatrati korisnim.
"Morao sam da pohađam časove ili da dobijem sertifikat, mislim svake godine, otkako se sećam o rukovanju poverljivim materijalom", rekao je penzionisani general-potpukovnik Ben Hodges, bivši komandant američke vojske u Evropi. "Iskreno, to je sramotno."
- U pisanju teksta pomogli Chris Strohm i Jack Gillum.