Prema najavama zvaničnika, Srbija bi uskoro trebalo da usvoji Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) koji bi trebalo da odredi jasan put postepenog gašenja termoelektrana i prelaska na obnovljive izvore energije do 2030. godine, sa vizijom do 2050. Pored toga, u ovom planu trebalo bi precizno da piše i kako da to bude izvedeno a da građani i privreda ne ostanu bez struje. Istovremeno, ovaj plan morao bi i da odgovori na pitanje šta će biti sa zaposlenima u industriji uglja kada se rudnici zatvore.
Predstavnici civilnog društva ukazuju da je reč o veoma važnom dokumentu koji ne obuhvata samo oblast zaštite životne sredine, već mnogo šire, a iz čijeg bi definisanja i primene trebalo da dobijemo odgovor na najvažnije pitanje: da li je država konačno sazrela da stane na put zagađenjima na dobro isplaniran način.
Smatraju da je ovaj dokument, kao i prethodni vezani za zaštitu životne sredine, napisan i da će uskoro biti donet bez prethodno ozbiljnog učešća građana, civilnog društva i prave javne rasprave. Tvrde i da nije dovoljno predstavljen u medijima, da se o njemu u javnosti ne govori i da građani nemaju jasnu sliku na koje načine država namerava da zaustavi zagađenje vazduha, zemljišta i vode, a koje nas sve više ubija. Uvereni su i da će nakon usvajanja i primene na terenu ovaj plan pokazati mnoge manjkavosti i da je zato važno da svi budu uključeni.
Opširnije
Subvencije uklanjaju 140.000 polovnjaka dok EPS ostaje najveći zagađivač
Poslednjih nekoliko godina sa dolaskom zime Srbija gotovo redovno zauzima neslavno prvo mesto po zagađenju vazduha u svetu.
08.02.2023
Srbija planira ulaganja od 2,6 milijardi evra za bolji vazduh
Vlada Republike Srbije usvojila je strateški plan zaštite vazduha, dok se sve češće dešava da upravo Beograd završi na samom vrhu lista najzagađenijih gradova u svetu.
08.12.2022
Srbija godinama s jeseni očekuje vetar da rastera zagađenje
Prekomerno zagađenja vazduha je zbog toplana manje snage i individualnih ložišta
14.10.2022
EPS i DRI u klinču zbog podataka o zagađenju reke Save
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) demantuju da su oni najveći generator industrijskih otpadnih voda u Srbiji.
03.02.2023
Zbog toga su predstavnici Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) odlučili da pokrenu projekat pod nazivom "Civilno društvo za energetsku tranziciju – Uključi se".
"Moramo biti svesni da se više ne govori o klimatskim promenama, već o klimatskoj krizi, jer je ona uveliko tu. Zbog toga nam nije potreban još jedan plan kojim planiramo da ne uspemo u dekarbonizaciji i nultoj emisiji gasova do 2050. godine, jer su svi prethodni bili takvi", poručili su predstavnici ovih organizacija na predstavljanju projekta u Beogradu.
Ovim projektom pozivaju sve građane, civilna društva, privredu, lokalne samouprave da se aktivno uključe u zaštitu životne sredine i poručuju da energetska i klimatska politika mora biti decentralizovana i da neće sve biti rešeno na nacionalnom nivou. U okviru projekta najavljuju niz javnih rasprava i panela na kojima će biti detaljno analizirani planovi iz INEKP-a.
BOŠ i RERI ovaj projekat sprovode sa još sedam lokalnih partnera koji već imaju određene aktivnosti u borbi za zdraviju sredinu:
- Lokalni odgovor, Valjevo - imajući u vidu ogroman problem Valjeva sa zagađenjem vazduha, udruženje Lokalni odgovor će u narednim mesecima pokrenuti kampanju i javnu debatu o mogućnostima za priključenja na daljinski sistem grejanja, tamo gde je to moguće i ekonomski opravdano, radi ublažavanja energetskog siromaštva i smanjenja zagađenja vazduha;
- Novi put, Kraljevo - potrebna toplotna energija za zagrevanje objekta Specijalne bolnice "Agens" u Mataruškoj banji u toku grejne sezone dobija se sagorevanjem lož-ulja. Godišnje se utroši oko 115 tona lož-ulja i plati oko 175.000 evra za njegovu nabavku. Sagorevanjem ove količine fosilnog goriva emituje se u atmosferu oko 370 tona ugljen-dioksida i značajne količine drugih zagađujućih materija. U Novom putu kažu da korišćenjem geotermalne energije, za koje postoje svi preduslovi u tom delu, upotreba fosilnih goriva može se svesti na minimum, smanjiti zagađenje i ostvariti značajna finansijska ušteda. U Novom putu analiziraju potencijal za uštedu energije i prelazak na obnovljive;
- Društvo mladih istraživača, Bor - iz ovog udruženja poručuju da je potrebno sagledati tehnološko-tehničke mogućnosti korišćenja dela otpadne toplote iz metalurških i hemijskih postrojenja kompanije Serbia Zijin Copper za grejanje grada kako je to korišćeno u vreme postojanja RTB-a. Očekuje se da kompanije Serbia Zijin Copper i Serbia Zijin Minig sačine projekte i programe rekultivacije degradiranih površina i taj plan učine javnim dokumentom;
- Energetska zadruga Elektropionir - Elektropionir je nedavno proslavio godinu dana čekanja za dobijanje uslova projektovanja i priključenja za izgradnju zadružne elektrane. Ovo je samo prvi od šest koraka ka zajedničkom kwh građanske energije. Za stvaranje povoljnijeg lokalnog okruženja za energetske zadruge, predstavnici Elektropionira će sarađivati sa akademskom zajednicom u cilju sagledavanja potencijala za veće korišćenje solarne energije u Kragujevcu;
- Centar za unapređenje životne sredine - zajedno sa domaćinstvima koji su u sistemu kupac-proizvođač izborili su se za povoljniji obračun PDV-a. Troškovi kupaca-proizvođača će biti umanjeni i period povraćaja investicije u solarne elektrane će biti skraćen. U CUZS nastavljaju da se bore za dalje unapređenje zakonodavstva i statusa kupaca-proizvođača, a isti princip promene obračuna kroz Zakon o PDV-u bi mogao biti primenjen i na Zakon o akcizama;
- Protok 21, Smederevo - Evropska unija će u bliskoj budućnosti uvesti posebnu vrstu prekograničnog poreza, koja bi trebalo da se odnosi na emisije gasova sa efektom staklene bašte koje dolaze iz susednih zemalja. Kroz ovaj porez, trebalo bi da se utiče na smanjenje neravnopravnog položaja između industrija u Evropskoj uniji, koje mnogo ulažu kako bi imale čistiju proizvodnju i samim tim imaju velike troškove, i industrija koje su izvan domašaja strogih pravila EU, niže troškove proizvodnje i visoke emisije štetnih gasova. Protok 21 će kroz svoje istraživanje i pokretanje dijaloga o ovoj temi na lokalnom nivou raditi na tome da svi relevantni akteri u Smederevu krenu da razmišljaju unapred na temu borbe protiv klimatskih promena;
- UGS Nezavisnost - prelazak na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora imaće veliki uticaj na čitavu privredu, posebno na područja koja ekonomski zavise od eksploatacije uglja. U procesu gašenja termoelektrana i kopova uglja, posebnu pažnju treba posvetiti tome kako će to uticati na brojne zaposlene u ovim sistemima, njihove porodice, ali i čitave lokalne ekonomije, čime će se ovaj sindikat baviti u narednom periodu.
Šta je INEKP
Evropska unija se potpisivanjem Pariskog sporazuma 2015. godine obavezala da će do 2050. dostići nultu emisiju gasova. Te 2015. godine su postavljeni i ambiciozni ciljevi za 2030. godinu u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U cilju definisanja ovih ciljeva, slično državama članicama EU, ugovorne strane Energetske zajednice, u koje spada i Srbija, u obavezi su da pripreme INEKP, da prate navedene oblasti i da izveštavaju o njima.
Srbija se i 2020. godine, potpisivanjem Sofijske deklaracije, obavezala na izradu INEKP-a i taj dokument je trebalo da donese još 2021. godine. Srbija će INEKP usvojiti za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine.