Srbija je pala na istorijski najniži nivo na indeksu percepcije korupcije (CPI) u 2022, uglavnom zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rasta autokratije, pokazuje izveštaj nemačke asocijacije Transparency International.
Indeks rangira 180 zemalja i teritorija prema percipiranom nivou korupcije u javnom sektoru na skali od nula do 100, u rasponu od visoko korumpiranih do nekorumpiranih država.
Indeks pokazuje da su mnoge zemlje u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji dostigle istorijski minimum. Prosečan broj poena koje su ostvarile zemlje istočne Evrope je 35, što je ispod svetskog proseka od 43 poena.
Srbiji je na skali dobila rezultat 36 od 100, u poređenju sa 38 iz 2021, i tako je pala na 101. mesto na svetskoj listi, koje deli sa Albanijom.
Pored Srbije, druga zemlja u regionu koja je dostigla istorijski minimum bila je Bosna i Hercegovina, navedeno je u izveštaju neprofitne organizacije koju su osnovali bivši zaposleni Svetske banke.
"Od 2018. (srpska) vlada nije uspela da proizvede novu antikorupcijsku strategiju i omogućila je da se problematične politike nastave. One uključuju direktne pregovore o razvoju vrednih infrastrukturnih projekara i skrivanje informacija o javnim ugovorima od javnosti", saopšteno je u izveštaju.
Još jedno zabrinjavajuće pitanje je da većina rukovodilaca u državnim preduzećima, kojima je povereno trošenje milijardi evra javnih sredstava, ostaje u statusu vršioca dužnosti duže od perioda dozvoljenog zakonom, što znatno povećava
korupcijske rizike.
"Srpsko pravosuđe je pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na to da su umešani visoki zvaničnici. S druge strane, istraživački novinari, uzbunjivači i pripadnici organa za sprovođenje zakona koji su otkrili potencijalno koruptivne prakse bili su pod pritiskom državnih institucija", saopštio je Transparency International.
.webp){kind=icon}
