.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) je donela odluku da referentnu kamatnu stopu povisi zbog jakih inflatornih pritisaka usled rasta cena energenata, poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina.
"Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja. U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove", navodi se u saopštenju iz NBS.
Centralna banka je dva puta ove godine već pooštrila monetarnu politiku zbog rastućih pritisaka, u aprilu na 1,5 i u maju na dva odsto.
Mate Jelić, analitičar iz Erste banke objašnjava da se NBS prilikom donošenja odluka o visini referentne kamatne stope primarno vodi očekivanjima oko buduće putanje inflacije.
"U trenutnim okolnostima, ključno pitanje je da li će se inflacija u srednjem roku vratiti unutar granica ciljanog raspona (tri odsto ± 1,5 odsto). Naravno, u obzir se uzimaju i možebitni efekti odluke na celokupnu finansijsku stabilnost, ali i fazu u kojoj se zemlja trenutno nalazi u ekonomskom ciklusu", rekao je Jelić pre objavljivanja odluke NBS.
NBS je očekivala prema svojoj projekciji da inflacija dostigne najviši nivo u julu od 10,5 procenata, da bi u narednom periodu nastavila da pada zbog najavljene dobre poljoprivredne sezone, zatim zboga najave Rusije o povoljnim cenama gasa, kao i smirivanja situacije na svetskim tržištima. Ovakav rast u inflaciji je najveći zabeležen u periodu od skoro deset godina.
Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je za NBS relevatna pri donošenju odluka o visini stopa.
"Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5 odsto i dalje je dosta niža, kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da su svetske cene primarnih proizvoda i energenata bile izrazito volatilne prethodnih meseci i da se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena. Nakon uvođenja dodatnog paketa sankcija Rusiji, kojim je obuhvaćen i uvoz nafte u Evropsku uniju iz Rusije, svetska cena nafte je, nakon pada u aprilu, ponovo povećana", navodi se u obrazloženju odluke monetarnog odbora.
Dragana Ignjatović, ekonomski analitičar iz S&P Global kaže za Bloomberg Adria da nepromenjena kamatna stopa ili čak opuštanje monetarne politike nije scenario na koji se računa, ali da bi takav potez bi mogao biti posledica očekivanja da će bazna inflacija početi da se smanjuje. Međutim, prema njenom mišljenju, inflatorni pritisci su i dalje povišeni, a potrošačke cene su u aprilu dostigle 9,6 procenata.
"Naša prognoza je da će pritisci na cene nastaviti da rastu u drugom, a verovatno i u trećem tromesečju usled povišenih globalnih cena roba, poremećaja lanca snabdevanja i stalnih neizvesnosti koje proističu iz sukoba između Rusije i Ukrajine. NBS je daleko iza većine rastućih evropskih ekonomija u pooštravanju moentarne politike i kao takve stope ostaju ispod nivoa regionalnih sličnih stopa”, navodi Ignjatović.
Slaviša Tasić, profesor ekonomije, pre same odluke monetarnog odbora rekao je da je razlog za eventualno povećanje inflacija.
"Povećanje kamatnih stopa znači restriktivniju monetarnu politiku i to je osnovni korak u borbi protiv inflacije. Zato je već NBS već povećala stopu prošlog meseca na dva odsto, ali inflacija je daleko preko toga pa je to argument za još jedno podizanje", navodi Tasić u izjavi za Bloomberg Adria.
Na strani smirivanja pritisaka NBS navodi dolazak nove poljoprivredne sezone, što bi trebalo da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. Da bi se smirili inflatorni pritisci, delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu, navodi se u saopštenju.
Devizno tržište
Očekuje se da će i pritisak na devizno tržište biti smanjen zbog ugovorene cene ruskog gasa, što je i smirilo tržište koje je bilo dodatno opterećeno kupovinom i uvozom struje i uglja po visokim cenama u doba krize. Od 24. maja, prema podacima NBS, centralna banka nije intervenisala na deviznom tržištu. Pre toga, na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu NBS je prodala 155 miliona evra, dok je od početka godine neto prodala 2.270 miliona evra, da bi očuvala dinar. NBS je od početka rata u Ukrajini bila primorana više puta da reaguje na deviznom tržištu da bi očuvala kurs.
"Međutim, mi smo restriktivnu monetarnu politiku već uvezli kroz devizne transakcije, jer smo prethodnih meseci imali veliki odliv deviza zbog velikog uvoza energenata. U tom smislu već imamo restriktivnu monetarnu politiku i ona nam je došla preko kursa, kroz devizne transakcije putem kojih ga održavamo", rekao je Slaviša Tasić, profesor ekonomije, pre same odluke monetarnog odbora. On je takođe u grupi analitičara koji su smatrali da će stopa ostati nepromenjena.
U izjavi za Bloomberg Adria, Tasić kaže da je razlog za ostanak stope na istom nivou to što našu monetarnu politiku uvozimo iz evrozone, jer imamo defakto fiksni kurs dinara prema evru. Evropska centralna banka (ECB) danas takođe donosi odluku o referetnoj stopi, a ekonomisti za Bloomberg u svojim izjavama očekuju da će povećanje u EU biti 2,25 odsto. Efekti odluke iz Evrope koji će se preliti i na Srbiju biće vidljivi u narednim mesecima.
"NBS emituje i povlači novac kroz devizne transakcije po fiksnom kursu dinara i to je centralni deo njene monetarne politike. Referentna kamatna stopa je manje bitna u poređenju sa tim. Ona služi da se prema njoj odrede kamate na dodatne operacije NBS, na pozajmljivanje NBS od banaka da bi se smanjio dotok novca, ili na kreditiranje banaka da bi se povećao taj dotok. I ona jeste povećana prošlog meseca", objašnjava Tasić.
Uticaj ECB i Feda
Sistem federalnih rezervi u maju je nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope (ukupno za 75 baznih poena u ovoj godini), na raspon 0,75 odsto – 1,0 odsto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja.
"Izvesno je da će i u narednim mesecima Fed dodatno pooštravati monetarne uslove. Pored toga, i ECB je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, a krajem maja je najavila da bi početkom trećeg tromesečja mogla da obustavi neto kupovinu aktive i započne sa povećanjem kamatnih stopa", navodi se u saopštenju centralne banke.
Ono što NBS vidi kao dodatni problem je zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na svetskom nivou, što bi moglo da doprinese povećanoj opreznosti međunarodnih portfolio investitora koji određuju tokove kapitala prema zemljama u usponu.
U srednjem roku NBS je zadržala projekciju rasta BDP-a od četiri do pet odsto godišnje, "pod pretpostavkom da neće doći do dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija i prekida u snabdevanju gasom na globalnom nivou".
