Promet u civilnom avio-saobraćaju u Evropi prošle godine bio je vrlo promenljiv, a vazduhoplovi su često kasnili pa je trećina putnika bila pogođena kašnjenjima i otkazivanjima letova. Uprkos proređenom redu letenja, 244 miliona putnika, ili nešto manje od 31 odsto od ukupno prevezenih 795 miliona, bilo je pogođeno kašnjenjima i otkazivanjima u poslednjem trenutku, pokazala je analiza istraživanja portala Airhelp.
Poređenja radi, tokom pretpandemijske 2019. godine, 24 odsto putnika bilo je pogođeno kašnjenjima i otkazivanjima, od njih ukupno 1,12 milijardi. Prema studiji, tokom letnjih meseci do 40 odsto putnika imalo je teškoća sa letovima. Uz smanjen broj zaposlenih, ostali glavni uzroci kašnjenja bili su štrajkovi i nepovoljni vremenski uslovi.
Bloomberg
"Posebno je leto pokazalo da je osoblje aerodroma i prevoznika nespremno u uslovima povećanja intenziteta avio-saobraćaja nakon pandemije. Očekujemo nastavak negativnih tendencija i u ovoj godini. Kao i u mnogim drugim industrijama, nedostatak kvalikovanih radnika i dalje je ozbiljan problem, a dodatni izazov su štrajkovi", rekao je šef Airhelpa Tomasz Pawliszyn, koji je upozorio da poboljšanja na vidiku nema ni za 2023. godinu.
Prema Airhelpu, Holandija je bila zemlja sa najviše kašnjenja, a slede Velika Britanija i Nemačka, dok su Krf, Frankfurt i Mančester aerodromi sa najvećim brojem kašnjenja u toku godine.
U obzir su uzeti letovi koji su kasnili u polasku više od 15 minuta, kao i oni otkazani u nedelji pre planiranog poletanja.
.webp){kind=icon}
