Turizam je poslednjih godina jedna od najekspanzivnijih grana domaće privrede, a presedan se dogodio 2022. godine, kada je zabeleženo više od tri miliona noćenja samo u Beogradu (preko milion noćenja više u poređenju sa 2021). Aktuelni podaci RZS-a govore da je u oktobru 2024, u poređenju s istim mesecom lane, broj dolazaka turista veći za 1,9 odsto. Istovremeno, turisti su se u srpskim smeštajima očigledno zadržavali kraće, jer je došlo do pada u broju noćenja za 3,5 odsto.
Najviše stranih turista u Srbiji dolazi iz Rusije, Turske, Kine, BiH, Nemačke, zatim iz Rumunije, Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bugarske.
Među gradovima dominiraju Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš, Kragujevac (tim redom po broju poseta u oktobru). Banje su se, vremenom, takođe istakle kao veoma atraktivne srpske lokacije, a pre svega Vrnjačka Banja, kao ubedljivi rekorder sa čak 160.203 dolazaka i noćenja svih turista (stranih i domaćih) od januara do septembra, odnosno sa 15.886 poseta samo u oktobru. Slede je Banja Vrdnik, Sokobanja, Lukovska Banja i Banja Palić.
Naposletku, mimo najvećih gradova, i dalje je ogromna pomama za planinskim centrima u Srbiji, i ta će se tendencija nastaviti 2025. i narednih godina. Zlatibor obara sve rekorde po broju poseta, sa 354.814 dolazaka i noćenja svih turista od januara do septembra i 39.088 poseta u oktobru. Slede Kopaonik, Fruška gora i Tara.
"Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, od januara do oktobra 2024. godine, u Srbiji je boravilo ukupno 3.782.540 turista, što je za pet odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a zanimljivo je da je od toga bilo čak 2.030.291 inostrani gost, što je za 12 odsto više nego 2023. Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti su u tom periodu najviše boravili na Zlatiboru, a slede Vrnjačka Banja, Sokobanja, Kopaonik, Beograd, Tara, Kuršumlija, Divčibare, Niš, Lukovska Banja, koje su zauzele prvih 10 mesta. Kada je reč o inostranim turistima, oni su u periodu januar - oktobar najviše boravili u Beogradu, Novom Sadu, na Zlatiboru, slede Niš, Subotica, Kopaonik, Vrnjačka Banja, Kragujevac, Fruška Gora, Banja Vrdnik", rečeno je za Bloomberg Adriju iz Turističke organizacije Srbije (TOS).
Međutim, evo šta je zanimljivo. Između Zlatibora i Kopaonika, kao druge najposećenije planine u oktobru 2024, raspon je ogroman - 39.088 poseta naspram 9.435 poseta (Kopaonik). Naredne godine očekujemo podatke RZS-a za decembar, gde će se Kopaonik zasigurno popeti znatno više na ovoj lestvici i možda čak premašiti Zlatibor, kao najprestižnija ski-lokacija u zemlji.
Kako 'bleisure' podstiče dolazak (imućnijih) gostiju
Bloomberg Adria je sredinom novembra otvorila temu luksuznog turizma u regionu, sa fokusom na privlačenje tzv. premijum turista kojima bi Srbija mogla biti atraktivna cele godine. Zapravo, već sada i jeste. S druge strane, zbog nedostatka vremena, putnici su sve skloniji tome da kombinuju poslovna putovanja sa odmorom, što se popularno zove 'bleisure', kaže Marija Labović iz TOS-a.
Bleisure je naš put ka luksuznom turizmu. Statistika pokazuje da posetioci koji kombinuju poslovni put s odmorom imaju tendenciju i da troše više novca, kaže Labović.
U Beogradu je u novembru održan i značajan Samit lidera iz oblasti avijacije "CAPA 2024", gde je primat takođe dat upravo 'bleisureu' i putovanjima u slobodno vreme koja su sve traženija i utiču na rast turizma u Srbiji. Očekuje se prihod od, pre svega, imućnijih turista, ali i od širenja srednje klase na tržištima u razvoju. Bitan faktor je i evolucija potrošačkih preferencija u pogledu globalnih iskustava putovanja.
"Naši najveći aduti, kada je reč o inostranim turistima, jesu gradski odmori. Tu prednjače Beograd i Novi Sad, koji svojom bogatom ponudom kulturno-istorijskog nasleđa, različitih sadržaja, izvrsnom gastronomskom ponudom, što je sada i zvanično potvrđeno dodelom prestižnih Michelin zvezdica, stoje rame uz rame sa najatraktivnijim svetskim metropolama. Domaći turisti se, s druge strane, najčešće odlučuju za boravak u banjama i planinskim centrima. Srbija može da se pohvali prirodnim lepotama koje su naša velika prednost u turističkoj ponudi, a koje se promovišu kroz aktivan odmor, boravak u prirodi, seoski turizam, koji je takođe sve zastupljeniji. Izneću vam jedan podatak, odnosno raspoloživu informaciju Narodne banke Srbije, a to je da je u prvih devet meseci 2024. godine ostvaren devizni priliv od inostranih turista 2,1 milijardu evra, što je za 11 odsto više nego u istom period prošle godine", kaže Labović za Bloomberg Adriju.
Prvi nosioci Michelinove zvezdice u Srbiji su beogradski Langouste i vojvođanski Fleur De Sel u Novom Slankamenu. Susedna Hrvatska ima 93 restorana s Michelinovom oznakom, a Slovenija je za svoj prvi Michelin vodič platila 925.000 evra.
Da li je eko-turizam dobra prilika za Srbiju
S jedne strane, interesovanje postoji, a s druge strane obeshrabruje podatak da Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 1995. godine intenzivno opada procenat šumovitosti. Dok je osamdesetih godina prošlog veka pošumljavano oko 10.000 hektara godišnje, sada se pošumljava ispod 2.000 hektara.
Podaci Svetske banke i Eurostata govore da je šumovitost Srbije oko 30 odsto, a prosek EU je 39 odsto. Utoliko pre, planinski centri, banje i ostali ruralni lokaliteti (van grada, saobraćaja, gužve i buke) mogu podstaći ne samo eko-turizam već i turizam kao granu u celosti, jer gosti sve više čeznu za prirodom i mirom.
Nacionalni parkovi kao što su Đerdap, Tara i Kopaonik nude raznovrsne aktivnosti tokom cele godine, od planinarenja, skijanja i biciklizma, preko ribolova, pa do ekstremnih sportova, raftinga i kanjoninga. Fruška gora je takođe jedan od sjajnih primera za razvoj eko-turizma, ali i etno-turizma.
Slično kao u Srbiji, države Adria regiona sve veću pažnju posvećuju bogatoj prirodnoj baštini koja jedno podneblje čini specifičnim: Hrvatska ima nacionalne parkove Plitvička jezera, Krka i Kornati, a BiH Sutjesku i Vrelo Bosne.
Prestonica teži luksuzu
Iako turizam danas pretežno vuku grupe građana sa srednjom platežnom moći jer su najbrojnije, malobrojniji imućni turisti su spremni da plate dosta za vrhunske usluge, odnosno kvalitetno iskustvo. Konkretno, milenijalci i pripadnici generacije Z prigrlili su "resortcore" i ujedno su grupa turista koja diktira tendencije. Airbnb je takođe podlegao ovom trendu, te planira uvođenje luksuznih usluga, poput ličnog šefa i masaža.
"Ulaganje u celokupnu infrastrukturu zemlje nesumnjivo utiče na rast ekonomije uopšte, a time i turizma. S obzirom na podatke koje sam iznela i sve veći broj turista, naravno da su potrebni i novi hoteli. Dolazak poznatih i luksuznih hotelskih lanaca doprinosi i većem ugledu zemlje, podiže našu turističku ponudu na viši nivo, a to će se odraziti i na još veće interesovanje inostranih turista za Srbiju. Tu ne treba zaboraviti ni brojne direktne avio-linije ka mnogim zemljama, jer sve to zajedno utiče na krajnje rezultate u turizmu koji su ove godine fantastični", dodaje Labović.
Podsetimo, Srbija je u 2024. dobila luksuzni hotel St. Regis, a ovog meseca započeta je i gradnja The Ritz-Carltona na mestu nekadašnje "Jugoslavije". Vrata za goste novi hotel će otvoriti 2027. godine, a ukupna vrednost projekata je 500 miliona evra. Beograd je ove godine dobio i renovirani Sava centar, koji bi trebalo da oživi kongresni turizam. Zbog proširenja namene kultne zgrade i kapaciteta posle obnove, u koju je uloženo 118 miliona evra, očekuje se značajno povećanje broja dolazaka u Srbiju, iz sveta, ali i regiona.
BloombergAdria.com
Naravno, ne možemo ne pomenuti izložbu Expo 2027, koja bi mogla biti motor rasta u turizmu Srbije. Za vreme izložbe očekuje se više od tri miliona gostiju i posebno treba pomenuti da je zemlje u deficitu što se tiče hotelskih kapaciteta. U Beogradu trenutno posluje 119 kategorisanih hotela, sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, a to je, bar kako kažu upućeni, upola manje nego što je Beogradu potrebno.
.webp){kind=icon}
