.webp){kind=icon}
Aleksandar Vučić položio zakletvu danas za novi predsednički mandat u trajanju od pet godina ispred poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, koji su zasedali na vanrednoj sednici u starom sazivu.
Vučić je drugi put pobedio na izborima u prvom krugu izbora 3. aprila, sa oko 59 odsto dobijenih glasova, kada su održani i parlamentarni i lokalni izbori za koje se još uvek čekaju rezultati.
Vanrednoj sednici skupštine predsedavao je Ivica Dačić, a prisustvovali su bivši predsednik Tomislav Nikolić, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, državni funkcioneri, pripadnici diplomatskog kora, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica i crkava, među kojima i poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije i nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar.
„Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti. Tako mi bog pomogao“, rekao je Vučić na polaganju zakletve, nakon čega je otpevana državna himna.
Formiranje vlasti
On je kazao da Vlada Srbije treba da bude formirana do kraja jula, i najavio da će krenuti sa konsulatacijama čim bude formiran novi saziv parlamenta, ali izrazio i nadu da će u vladu biti uključeno što je više moguće pripadnika manjina.
U Srbiji smo od 1990. godine i obnove višestranačja imali 13 parlamentarnih izbora, u proseku jednom na malo više od dve godine. Rezultate za lokalne i parlamentarne izbore još uvek nismo dobili, što zbog ponavljanja na nekim mestim kada je u pitanju izbor poslanika, što zbog odsustva dogovora stranaka na lokalnom nivou.
“S druge strane, demokratija košta. Koštala bi još i više da je usvojen zahtev koji je pominjan u opoziciji, mada na njemu nije previše insistirano, da se razdvoje nivoi izbora, tj. da se za lokalne, pokrajinske, predsedničke i parlamentarne izbore glasa u različitim vremenskim periodima, kako bi glasači mogli da se fokusiraju na pitanja i teme od značaja za te nivoe vlasti, a ne da glasaju za ili protiv Vučića na izborima u Boru ili Somboru. I to košta, ali je korisno za društvo", objašnjava Dejan Bursać za Bloomberg Adria.
Svi čekaju sankcije, niko ne pominje Kosovo, inflaciju i nestašice
Srbija je na spoljnopolitičkom planu, otkako je počela invazija Rusije na Ukrajinu, naišla na nekoliko problema, te je bila primorana da na sednici Generalne skupštine UN-a osudi postupke Rusije, tradicionalno viđene kao bratski, slovenski narod u ovoj Balkanskoj zemlji. Ruski Gazprom je i većinski vlasnik NIS-a, Srbijagasa, te eksploatacije gasa i nafte koje se vade u Srbiji. Uz sve to, Srbija već 10 godina ima status kandidata EU i zagovara politiku evropskog puta.
Novi predsednik Srbije je sigurno i zbog pritisaka sa Zapada koji svakodnevno dolaze do Beograda i najavio da ćemo "morati da se bavimo sankcijama".
"Moramo da se bavimo novim sankcijama i čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo moliti naše evropske partnere da nam pomognu", rekao je Vučić u Skupštini Srbije nakon polaganja zakletve.
Aleksandar Stevanović, ekonomista i bivši poslanik, misli da sankcije Srbije uperene ka Rusiji mogu samo više da štete zemlji na Balkanu. Nejasno je kako Srbija planira da, u vreme kada je najveći proizvođač struje u zemlji EPS do guše u problemima sa poslovanjem, počne da rešava snabdevanje gasom i naftom iz Rusije. Diverzifikacija je jedno od rešenja, ali na duže staze, te u slučaju uvođenja sankcija Rusiji, ostaje otvoreno pitanje energetske bezbednosti zemlje.
"Vidite da mi otežemo i pokušavamo to da izvrdamo, parcijalno se priključujemo rezolucijama, uvodimo sankcije Belorusiji i Mijanmaru itd. Vučiću može doći zgodno da se od pritisaka sa zapada brani činjenicom da još nemamo vladu, da formiranje vlade može da ugrozi takva odluka, da nema ko da donese odluku ...", navodi Stevanović.
Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov trebalo bi da poseti Srbiju 7. juna i sastane se sa predsednikom, a Beograd bi 10. juna trebalo da poseti i nemački kancelar Olaf Šolc, u okviru turneje po Zapadnom Balkanu.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike kaže da se sukob u Ukrajini ne reflektuje samo putem oružja, te on će se nastaviti i po okončanju rata. Ovo je jedan permanentni sukob, podela između Zapada i Rusije, navodi ovaj analitičar. On smatra da će novi predsednik Srbije razgovarati ovog meseca sa čelnicima EU, koji su najavljeni za 24. jun, u kojima će on svakako očekivati čvrsta obećanja od zajednice 27 zemalja da će dobiti naknadu za uvođenje sankcija.
"Videćemo da li ćemo u potpunosti izgubiti. Nisu svi isključivi u EU, pogotovu Makron. Vidimo da sada Mišel govori o faznom pristupanju. Dobro je što Zapad očekuje da se usaglasimo, ali dobro je što nude nešto zauzvrat. Fazni model priključivanja donosi i više novca u fazama, dakle štap i šargarepa. Dakle, kritika što se nismo usaglasili, što nas mnogi percipiraju kao ruskog igrača, a zauzvrat nude nam geopolitičku zajednicu i fazno pristupanje, kako bi kompenzovali posledice sankcija koje bismo, i ako bismo uveli Rusiji", kaže Subotić.
