Fabio Panetta, član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) neće biti sledeći ministar finansija Italije, što znači da će Giorgia Meloni imati dodatnih problema u formiranju vlade koja bi mogla da umiri investitore.
Panetta je rekao da neće prihvatiti poziciju kada su ga na sastanku ministara finansija evrozone, rekla je za Bloomberg osoba koja je bila prisutna na sastanku.
Lokalni mediji su bivšeg zvaničnika Banke Italije nedeljama pominjali kao potencijalnog kandidata jer Meloni baš njega smatra najboljom opcijom za vođenje italijanskih finansija i privrede. Portparolka ECB je odbila da komentariše navode.
Meloni, koja će nakon pobede na izborima prošlog meseca najverovatnije postati premijerka, pokušava da nađe osobu sa dobrom reputacijom koja bi vodila državne finansije. Tržišta će pomno pratiti imenovanje kao pokazatelj spremnosti buduće premijerke da nastavi sprovođenje politike fiskalne odgovornosti i reformi usmerenih na rast koje je kreirao odlazeći premijer Mario Draghi.
Najmanje četvoro ljudi na sastanku u Luksemburgu reklo je da ne bi imalo ništa protiv Panette ili sličnog tehnokratskog kandidata.
Druge opcije
Izbor Meloni će imati posledice i na ostatak regiona. Novi ministar finansija će morati da se bori sa istorijski niskim privrednim rastom koji dodatno komplikuje visok nivo javnog duga. Privreda je takođe zavisna od uvoza energenata i sklona špekulacijama na finansijskim tržištima.
Na odluku Meloni će uticati i potreba da ispuni zahteve unutar koalicije. Jedna mogućnost je i da na poziciji ministra ostane Daniele Franco, koji je takođe bivši zvaničnik Banke Italije, ali ta ideja deluje sve manje privlačno jer Meloni pokušava da nađe rešenje koje bi mogla da predstavi kao raskidanje s prošlošću, dodaju Bloombergovi izvori.
Drugi izbori uključuju kako veterane u politici, tako i manje oprobane kandidate. Među imenima koja se spominju nalaze se i Domenico Siniscalco i Giulio Tremonti, obojica bivši ministri finansija u vladama Silvia Berlusconija. Takođe se pominje i Luigi Buttiglione, bivši zvaničnik Banke Italije sa dvodecenijskim iskustvom u finansijama.
Dodatna opcija je i podela ministarstva na dva, od kojih bi se jedno bavilo budžetom, a drugo fiskalnom politikom.
To bi značilo još jedno ministarsko mesto, što je korisno za koalicione vlade, ali bi i razvodnilo moć koju nosi uloga. Maurizio Leo, savetnik Meloni, takođe se pominje kao mogući ministar koji bi se bavio poreskom politikom.