.webp){kind=icon}
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara ove godine, zajednička vrednost imovine najbogatijih ruskih milijardera porasla je za dodatnih 20 milijardi dolara. Na listi 500 najbogatijih ljudi sveta koju vodi Bloomberg, u ovom se trenutku nalazi 26 ruskih državljana. Njihova ukupna imovina se 24. februara procenjivala na 313,6 milijardi dolara. Šest meseci kasnije, ona iznosi 334 milijarde.
Bloomberg Billionaires Index izračunava se dnevno, između ostalog, na osnovu vrednosti vlasničkih udela u kompanijama za one izlistane na berzama. Procena vrednosti nečije imovine tako može oscilirati, u zavisnosti od stanja na tržištu i privrednom sektoru u kojem kompanije posluju.
Ruska invazija i njene posledice podmetnule su nogu već ionako nestabilnoj situaciji u svetskoj privredi pogođenoj pandemijom. Za a tržišta, a posebno za Evropu, invazija je značila enorman rast cena energije, ali i porast cena hrane. Za Rusiju je značila oštre sankcije u trgovini, isključivanje Rusije iz dela međunarodnih tokova robe, a za njene građane dodatne poteškoće.
Milijarderi, iako – kako to često biva – u solidnoj meri zaštićeni od svakodnevnih poteškoća koje muče prosečne građane, takođe su osetili efekte rata. Transakcije u vlasničkim udelima su otežane, blokiran im je deo imovine, a nedavno je na Gibraltaru kroz aukciju prodata 70-metarska jahta ruskog tajkuna Dmitrija Pumpijanskog kao posledica blokade imovine.
Podaci Bloomberga pokazuju da se imovina ruskih milijardera ponašala otprilike u skladu s političkom situacijom. Početni šok invazije doneo je pad vrednosti, a u periodu uvođenja sankcija koje je usledilo one su još dodatno srozane. No, s nastavkom rata i rastom cena energenata, polako je postalo izvesno kako sankcije nisu donele željene učinke i oporavak njihovog bogatstva.
Minimum u martu
Vrednost imovine ruskih milijardera s Bloombergove liste je minimum dotakao krajem prve trećine marta. Oko 9. marta ona se procenjivala na 279 milijardi dolara. Od tada, uz oscilacije ovih dana, ipak raste do 334 milijarde.
Gledano pojedinačno, nešto više od polovine milijardera je ipak "siromašnije" nego što su bili početkom rata. No, jedanaest njih kojima je bogatstvo poraslo, bilo je dovoljno da se u celoj grupi ostvari impresivan skok prema gore.
Na samom vrhu nalaze se Vladimir Potanjin i Leonid Mihelson. Bogatstvo Potanjina se procenjuje na 32,3 milijarde dolara i za više od šest milijardi je imućniji nego što je bio krajem februara. Potanjin je predsednik kompanije Norilsk Nickel, najvećeg svetskog proizvođača visokokvalitetnog nikla, ali drži udele i u farmaceutskoj industriji i bankarstvu. Norilsku je vrednost početkom invazije snažno pala, no dosad se oporavila za dvadesetak odsto na nešto niži nivo nego što je bila početkom godine.
Za otprilike šest i po milijardi dolara porasla je vrednost imovine Leonida Mihelsona, te se ovih dana procenjuje na 28,6 milijardi. Mihelson je glavni izvršni direktor i vlasnik četvrtine Novateka, najvećeg ruskog privatnog proizvođača prirodnog gasa. Novatek je zaslužan za oko 10 odsto ruske proizvodnje prirodnog gasa. Na celokupnoj listi svetskih bogataša, Potanjin se u ovom trenutku nalazi na 35. mestu, a Mihelson na 44.
Za po šest milijardi dolara povećala su se i bogatstva Vagita Alekperova i Genadija Timčenka, pokazuju podaci Bloomberga. Kao i Mihelson, Alekperov je vezan uz energetski sektor. On je bivši predsednik Lukoila, najvećeg ruskog privatnog proizvođača sirove nafte, a drži i vlasnički udeo u kompaniji. Alekperovljevo bogatstvo se ovih dana procenjuje na 19,4 milijarde dolara.
Timčenko kontroliše Volga grupu koja ulaže u energetski, transportni i građevinski sektor, a jedna od većih investicija je u Novatek, kao i u železničku kompaniju Transoil. Među svetskim milijarderima, Timčenko ovih dana zauzima 86. poziciju s imovinom od 17,8 milijardi dolara.
Još jedan ruski bogataš čija je imovina u poslednjih šest meseci prilično porasla je i Andrej Gurjev. Ovih dana mu se bogatstvo procenjuje na više od 11 milijardi dolara, a u proteklih šest meseci je poraslo za blizu pet milijardi dolara. Gurjev, 160. na listi svetskih milijardera, to može zahvaliti svojem vlasništvu u Phosagru, najvećem evropskom proizvođaču đubriva. Još jedan od onih koji su u proteklih šest meseci postali znatno bogatiji je i Leonid Fedun, čija je imovina porasla za dve milijarde dolara na oko sedam milijardi, i to zahvaljujući činjenici da Fedun drži vlasnički udeo u Lukoilu.
Digitalna milijarderka
Sličan rast bogatstva ima i jedina žena među najvećim ruskim milijarderima, Tatjana Bakalčuk. Njeno bogatstvo se procenjuje na 6,7 milijardi dolara, a proizlazi iz njene osnivačke pozicije u "ruskom Amazonu" – kompaniji Wildberries. Kompanija je lani imala prihode od 11,2 milijarde dolara, a profitirala je od porasta kupovine na internetu zbog pandemije.
Među ruskim milijarderima za koje podaci Bloomberga pokazuju da su ovih dana "siromašniji" nego početkom rata nalaze se Andrej Melničenko i Viktor Vekselberg. Melničenko se trenutno nalazi na 98. poziciji svetske liste s imovinom od oko 16 milijardi dolara. Drži udele u proizvođaču đubriva EuroChem i najvećem ruskom dobavljaču uglja Suek, a bogatstvo mu je u odnosu na početak rata manje za čak 2,6 milijardi dolara.
Vekselberg je iskusio čak i veći pad, od 2,8 milijardi dolara, na 14,4 milijardi dolara. Na 110. mestu svetske liste milijardera Vekselberg je predsednik investicijske kompanije Renova koja drži udeo u United Rusalu, najvećem ruskom proizvođaču aluminijuma.
Kretanje imovine ruskih milijardera od početka rata u Ukrajini tako je još jednom pokazalo da bogatstvo milijardera može oscilirati s obzirom na kretanja u svetskoj privredi. Ipak, ono je najčešće dovoljno diverzifikovano da milijarderi ne moraju previše da brinu. Čak ni u ratu.
