Kurs neke nacionalne valute ne prikazuje obavezno ni snagu ni vrednost njene ekonomije, kao ni njene dalje perspektive ili, pak, životni standard građana. U tržišnim ekonomijama, kurs valute određen je ponudom i potražnjom date valute, kao i instrumentima koje centralne banke koriste kako bi održavale inflaciju na poželjnom nivou. Tada govorimo o plivajućem kursu valute, kao što je slučaj sa dolarom, evrom, jenom i sličnim svetskim rezervnim valutama. Da bi neka valuta bila poželjna kao instrument globalne trgovine logično je da njen kurs treba da bude plivajući, to jest pod primarnim uticajem tržišnih tokova, a ne proizvod političke volje ove ili one države.
Suprotnost je fiksni kurs, kada državne institucije, u prvom redu centralna banka, imaju u planu održavanje određenog kursa svoje nacionalne valute, bilo putem redovnih intervencija centralne banke na finansijskom tržištu, vezivanja date valute za kurs neke od svetskih rezervnih valuta ili kroz uvođenje konkretnih ograničenja poslovanja i trgovine stranom valutom u svom nacionalnom finansijskom prostoru. Da bi jedna nacionalna valuta bila poželjna i konkurentna na svetskom tržištu kao instrument trgovine ona mora biti i konvertibilna, bez bilo kakvih ograničenja. Mnogobrojni ruski ekonomisti, ali i predsednik Računske komore Ruske Federacije, Alexei Kudrin, ističu da od 24. februara ruska rublja nije više slobodno konvertibilna valuta, niti je njen kurs plivajući (što je nagli zaokret od politike Centralne banke koja je vođena od 2014. godine).
Ruska "potemkinska" valuta
Zašto je to tako? Prvo, zbog ozbiljnih ograničenja korišćenja, iznošenja iz zemlje, kao i investicionim operacijama u stranim valutama, poput dolara, evra, funte i jena, na ruskom finansijskom tržištu. Ograničenja su bila proizvod zajedničkog rada Centralne banke i Ministarstva finansija Ruske Federacije. Drugo, usled direktne finansijske intervencije Centralne banke Rusije na domaćem tržištu valuta (u prvoj nedelji rata potrošeno je u te namene oko dve milijarde evra), kao i besprecedentnim podizanjem ključne kamatne stope na nivo od čak 20 odsto (za pet odsto više nego 2015. godine, kada su zbog aneksije Krima Rusiji prvi put uvedene ozbiljnije sankcije). Treće, iz razloga što se struktura ruske ekonomije preko noći promenila – drastično je smanjen uvoz robe, naročito iz zapadnih zemalja, građani Rusije su izgubili mogućnost da preko zapadnih internet servisa naručuju robu jer su prestale da im rade kreditne kartice van granica Rusije, prihodi eksportera energenata su porasli, ali su oni bili u obavezi da dobijeni profit konvertiraju u rusku nacionalnu valutu.
Bloomberg
Mnogi zapadni finansijski analitičari nazivaju rusku valutu "potemkinskom", aludirajući na to da je njen kurs veštački. To nije sasvim tako. Rusija se našla u do sada neviđenoj ekonomskoj situaciji kada jedna nacionalna ekonomija, uklopljena u globalnu, na jedan mah biva isključena iz nje, barem što se tiče tokova investicionog kapitala. Sankcije su uvođene protiv Irana, Venecuele, Kube, Severne Koreje pa i SR Jugoslavije, ali nijedna od tih ekonomija nije bila uključena u globalnu niti je predstavljala bitno tržište za poslovanje i investiranje. Rusija je u toj meri bila deo globalne ekonomije da je njena mašinska industrija jednostavno kolabirala nakon uvođenja sankcija (podaci Rosstata): proizvodnja automobila smanjena je za 89 odsto u junu 2022. godine u poređenju sa prethodnom, proizvodnja kamiona za 40 odsto, proizvodnja veš mašina za 58,4 odsto, proizvodnja frižidera za 52,3 odsto, proizvodnja poluprovodnika za 39,6 odsto, proizvodnja stakla za 64,5 odsto, proizvodnja liftova za 59,9 odsto, proizvodnja teretnih vagona za 34,4 odsto, olovnih baterija za 21,8 odsto, optičkih kablova za 79,6 odsto, pa čak i cigareta za 32,4 odsto. Po istraživanju koje su sproveli eksperti iz prestižnog ruskog univerziteta Visoke škole ekonomije, više od 90 procenata gasnih turbina potrebnih za funkcionisanje energetskog sektora se uvozi. Kada je nedavno rusko Ministarstvo poljoprivrede izrazilo želju da sve seme bude domaće proizvodnje, ispostavilo se da se 58 odsto semena kukuruza uvozi, isto kao i 73 odsto semena suncokreta i 98 odsto šećerne cvekle.
Problem samodovoljnosti
U skladu sa funkcionisanjem savremene ekonomije ne čudi zavisnost različitih delova ruske privrede od uvoza. Globalna ekonomija tako i funkcioniše da ne proizvodi svaka nacionalna država sve, jer bi ti proizvodi često bili preskupi za potrošača i nižeg kvaliteta. Investicioni kapital sam traga za najboljom atmosferom za poslovanje, a zatim plasira svoje proizvode na globalno tržište, dostupne za sve. Kada bi se svaka država okrenula samodovoljnosti, ne samo što bi tehnološki napredak bio naglo usporen, već bi proizvoda bilo manje, u većini država ne bi bilo moguće da svako poseduje pametni telefon, kompjuter, automobil, pa čak i kućnu tehniku poput televizora, veš mašine ili frižidera. Životni standard bi se vratio otprilike 100 godina unazad, jedino što bi struktura društva bila urbana, a ne ruralna, što bi dalje doprinelo naglom rastu ekstremnog siromaštva, pa samim tim i stope kriminala. Zato je za pojedinačnu državu izlazak iz globalne ekonomije samoubistvo, jer će je kroz jednu dekadu preteći svi konkurenti koji su u globalnu ekonomiju uključeni, a masovni izlazak država iz globalne ekonomije bio bi ravan apokaliptičnom scenariju.
Bloomberg
Rukovodstvo Ruske Federacije samo je donelo odluku da bude izgurano iz globalne ekonomije kada se rešilo na invaziju Ukrajine 24. februara. Do tog trenutka, kao što i konkretni podaci pokazuju, Rusija je bila punopravni član globalne ekonomije i razvijala se na račun toga. Rat je doneo drastične promene u ruskom političkom i ekonomskom modelu. To se i održava na kursu rublje. Rusko investiciono tržište je umrtvljeno, nema upliva spoljnog kapitala, uvoz robe se drastično smanjuje, zabranjuje se iznošenje veće količine valute iz zemlje, prihodi od trgovine gasom se konvertuju u nacionalnu valutu. Tako je stvorena atmosfera u kojoj strana valuta nije potrebna nikome u Rusiji, ni pojedincu kao potrošaču ni potencijalnom investitoru, ili igraču na berzi. Valuta je potrebna jedino onome ko namerava iz Rusije da emigrira.
Previsok kurs rublje šteti eksporterima i ruskom budžetu. Prvo su se na udaru našli titani metalruške industrije, njihov čelik postaje nekonkurentan na svetskom tržištu. To je potvrdio ministar privrede, a odnedavno i zamenik premijera Vlade RF, Denis Manturov, koji je istakao da ruska metalurgija posluje s gubitkom ukoliko je kurs rublje niži od 70 rublja za dolar, a on se već diže vreme kreće oko 60 rubalja za dolar. Strada i državni budžet jer većina prihoda dolazi od izvoza energenata i u stranoj valuti. Po scenariju Centralne banke, ako cena nafte na svetskom tržištu bude iznosila 80 dolara po barelu, a obim izvoza ruske nafte bude smanjen za 20 odsto (što je uz sankcije EU previše optimistična pretpostavka) deficit budžeta će se kretati oko nule uz kurs rublje od 85 u odnosu na dolar, a ako pod istim uslovima kurs rublje po dolaru bude iznosio 60, deficit budžeta će iznositi oko tri triliona rubalja. Rusija raspolaže rezervnim fondovima koji mogu komotno pokriti ovogodišnji deficit budžeta, čak i ako pad izvoza nafte bude obimniji, međutim, u daljoj perspektivi, idućih godina to postaje ozbiljan problem.
Finansijsko tržište
Da li ruske vlasti pokušavaju da ožive svoje umrtvljeno finansijsko tržište? Pokušavaju, i to smanjivanjem ograničenja na obrt i poslovanje stranom valutom, koja su bila uvedena odmah posle 24. februara. Da li ovi potezi daju željeni rezultat? Za sada ne, jer nije dovoljno samo olabaviti ograničenja, potrebno je povratiti uvoz robe u zemlju i privući investicioni kapital, što stimuliše potrošnju kod stanovništva. To će biti teško postići uz produžetak rata i postojanje sankcija.
Depositphotos
Jedina opcija koja preostaje za rešenje problema prejake rublje jeste državna intervencija u domenu finansija. Ministarstvo finansija predlaže da se ekstra prihodi od trgovine naftom, u slučaju kada je cena nafte na svetskom tržištu visoka, konvertuju u valute "prijateljskih država", recimo u kineski juan, i drže u rezervnom fondu. Iz tog fonda država može intervenisati na nacionalnom finansijskom tržištu. Ministarstvo ekonomskog razvoja se protivi ovom predlogu Ministarstva finansija iz prostog razloga što ne veruje da će investiciona aktivnost u Rusiji biti u doglednom periodu pokrenuta, a konvertiranje ekstra profita od nafte bi zasigurno smanjilo budžetske prihode. Pritom nema garancije da bi u okolnostima mrtvog mora rublja uopšte oslabila, dok kod građana ne bi porasla potrošnja (stvaraju se uslovi za deflacionu spiralu). Centralna banka je zauzela srednju poziciju, podržava vraćanje budžetskog pravila po kome se ekstra profit od nafte odlaže u rezervni fond, ali ne podržava obimne intervencije na finansijskom tržištu iz bojazni od nagle devalvacije rublje i skoka cena (što će ubrzati inflaciju).
Centralna banka očigledno pravi dugoročne planove u koje ne ulazi dugi rat u Ukrajini, tamo razumeju da jedini izlazak iz strukturnih problema u kojima se nalazi ruska ekonomija predstavlja njen povratak u vode globalne ekonomije (kako to postići nije zadatak Centralne banke, već političkog vrha RF). Ministarstvo ekonomskog razvoja protežira domaće proizvođače koji rade za domaće tržište, dok jedino Ministarstvo finansija pokušava da nađe izlazak iz situacije ovde i sada, pa makar to značilo veliki rizik.
Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
