Evropska unija ne može dozvoliti da Ukrajina nestane.
Već šest meseci zemlja vodi rat na dva fronta: odbijajući rusku vojsku na bojnom polju dok se suprotstavlja ekonomskom blickrigu koji brzo degradira njenu slabu ekonomiju. EU je obećala da će održati ukrajinsku ekonomiju na površini, suočena sa agresijom - i ne sme dozvoliti da birokratska i politička disfunkcija sada stane na put.
Zvona za uzbunu zvone nad ukrajinskim javnim finansijama dok cena rata raste, a borbe sprečavaju Kijev da održi normalnu trgovinu. Prošle nedelje Ukrajina je morala da devalvira svoju valutu za 25 odsto u odnosu na dolar; morala je da traži od stranih kreditora više vremena da izvrši otplatu duga. Državna kompanija za energetiku Naftogas već je propustila jednu priliku. To je podstaklo spekulacije o stanju javnih finansija u zemlji. Kolaps ukrajinske ekonomije - simbolizovan nacionalnim neuspehom - doneo bi Rusiji ogromnu propagandnu pobedu i osakatio moral Ukrajincima. Kremlj će to izneti kao ponižavajući poraz dok tvrdi da je ruska ekonomija pobedila uprkos zapadnim sankcijama.
To je scenario koji se mora izbeći.
Upravo to su se ministri finansija G7 složili da izbegnu u maju kada su se okupili u Nemačkoj na godišnjem sastanku. Zaista, nemački šef finansija Christian Lindner, koji je preuzeo rotirajuće predsedavanje grupom, izjavio je da neće biti problema sa finansiranjem Ukrajine kao rezultat paketa podrške od oko 18 milijardi evra (18,4 milijarde dolara), od čega je EU obezbedila devet milijardi.
Međutim, od tada je EU odobrila samo isplatu malog dela - osam milijardi evra još treba da bude isplaćeno. Deficit je u limbu jer Brisel i nacionalne vlade EU tek treba da se dogovore o tome kako će se finansirati. Odlaganje ne samo da rizikuje da pogorša ionako tešku situaciju za Ukrajinu, već je i protivno prećutnom sporazumu između Evrope i SAD u kom bi Amerikanci obezbedili najveći deo teškog naoružanja, dok bi se Evropljani pobrinuli za finansijsku pomoć. EU ne može očekivati da će Vašington obaviti težak posao za oba.
Brisel mora da donese rešenje o blokiranoj tranši novca EU pre nego što za Ukrajinu bude prekasno. Kijev je signalizirao da želi da ispoštuje svoje međunarodne obaveze, ali to ne može bez podrške. Sve vreme Kijev je bio pouzdan partner za EU - održavajući tokove ruskog gasa koji prolaze kroz ukrajinsku infrastrukturu čak i dok je Vladimir Putin vodio rat. EU to mora da prizna.
Letnja pauza, tokom koje Brisel obično prelazi u režim spavanja u avgustu, ne bi trebalo da bude izgovor za neaktivnost. Ovo nije uobičajeno leto: rat ne pravi pauzu, kao ni finansijska tržišta. U međuvremenu, Ukrajina sagoreva rezerve. Prema istraživanju agencije Fitch Ratings, Ukrajina je imala mesečni deficit od oko četiri milijarde dolara kako bi nastavila sa ratnim naporima i mogla bi da odvaja i do 29 odsto bruto domaćeg proizvoda do kraja godine za ratovanje. Fitch, zajedno sa S&P Global Ratings, upozorili su na scenario za Ukrajinu koji je sličan neizvršenju dužničkih obaveza.
Ozbiljnost situacije trebalo bi da posluži kao upozorenje evropskim vlastima koje otežu oko paketa koji izgleda kao kap u moru protiv širih troškova rata. Potrebe Ukrajine biće sve akutnije što rat bude duže trajao. Iako se čini da je Rusija smanjila neke od svojih ciljeva kako bi se fokusirala uglavnom na istok, Putin ne pokazuje nameru da želi da pristane na manje od otimanja zemlje i kapitulacije Kijeva.
Izgledi su dodatno zakomplikovani činjenicom da će Evropu uskoro zadesiti energetska kriza koju je pokrenuo Putin kao odmazdu za sankcije. Ukrajinci su bili svedoci takvog ratovanja iz prve ruke sa žitom.
Brisel možda ima svoje probleme, ali to ne znači da treba da pogreši u vezi sa Ukrajinom. Evropski kredibilitet na svetskoj sceni zavisi od toga da li do kraja sledi svoja obećanja. Ako Evropa misli na posao, ona mora finansijski doprineti ratnim naporima.
Ako Ukrajina izgubi ekonomski rat, izgubiće i vojni. Ratovi se retko, ako i ikada, mogu dobiti jeftino. Bitka za Ukrajinu nije izuzetak.
Kontakt autora teksta: Maria Tadeo at mtadeo@bloomberg.net