Nekretnine su svakako isplative, ali i zlato ima svojih prednosti

Novčić jednog evra je težak 7,5 grama. A vredi jedan evro. Da je od zlata, vredeo bi (drumrolls) oko 450 evra. Sada prebrojte zlatnike koje ste godinama dobijali od rodbine za rođendane. Zlato se smatra sigurnom investicijom, što održava tražnju za zlatom, iako je zlatni standard odavno napušten.

Međutim, vremena se menjaju. Nove generacije odrastaju u digitalnom svetu pa nema sumnje da im je umesto starog dobrog zlata mnogo primamljiviji NFT ili šta je već postalo popularno od trenutka kad ja ovo pišem, do trenutka kada vi čitate. Prema istraživanju deVere grupe, čak 77 odsto mlađih od 40 godina bi pre uključilo bitcoin u svoj portfolio, nego zlato. Mladi favorizuju moderne, dinamične stvari i tu nema mesta za staro dobro zlato. U kojoj kategoriji se vi pronalazite, u 77 odsto ili 23 odsto?

Da se vratimo na lokalno tržište. Investiranje i nije neki sport kojim se previše bavimo u Adria regionu, kad imamo viška para investiramo uglavnom u nekretnine. I nije da se to ne isplati. A kako smo okrenuti tradicionalnim investicijama, sledeća opcija je najverovatnije zlato.

Ako pogledamo kako su se kretale cene nekretnina, u skoro svim zemljama regiona, vidimo da je ta investicija bila prilično isplativa, čak i isplativija u odnosu na zlato. U prethodnih pet godina, u proseku su cene nekretnina porasle nešto više u odnosu na cene zlata, osim na primeru Severne Makedonije, gde je stopa rasta cene nepokretnosti bila nešto sporija. Ako na to dodamo i mogućnosti rentiranja stambenog prostora, rast vrednosti nepokretnosti se dopunjuje i zaradom od iznajmljivanja nekretnine.

Ovaj ugao je posebno zanimljiv, budući da su i zlato i nekretnine aktiva u koju novac beži kada nastupe inflatorni periodi, jer se generalno smatraju aktivom koja čuva vrednost (za razliku od novca koji je usled inflacije gubi). Opet, ova dva ulaganja su sasvim različita.

Kupovina nekretnine traje duže i nosi poprilične troškove, isto kao i prodaja, što dalje implicira da je nju teže i skuplje utržiti. S druge strane, kupovina zlata je dosta lakša, čak i ako pričamo o fizičkom zlatu. Radi ilustracije za tri poluge zlata od jedan kilogram (svaka odokativne dimenzije jedne čokolade) možete kupiti novi stan od oko 70 kvadratnih metara u Beogradu ili oko 65 kvadrata u Zagrebu.

Ako pogledamo druge varijante, u zlato možete ulagati i putem finansijskih derivata koji prate cene zlata, kao što su ETF-ovi. Ovaj tip investicije je praktičniji i utrživiji, i može se ulagati i manja svota novca za razliku od nekretnine kod koje ne možete kupiti samo dva kvadrata. Makar ne na domaćem tržištu, gde ne postoje derivati vezani za tržište nepokretnosti (tipa REIT u SAD).  

Cene zlata će nastaviti da rastu dokle god su makroekonomski uslovi nestabilni, a centralne banke ostanu pristrasne ka zlatu, što će samo doprineti rezistentnosti cene zlata.

Slabljenje dolara u odnosu na korpu valuta u narednom periodu će dodatno uticati na bolju tražnju za zlatom. Pored toga, i troškovi proizvodnje zlata su u poslednjih nekoliko godina porasli, što zbog povećanja troškova, što zbog smanjenog kvaliteta rude zlata, što podržava ove, sada povišene cene.

Sve u svemu, sledeći put kada dajete poklon, razmislite o kupovini pločice zlata umesto novčanice, jer duže će se čuvati, a verovatno će jednog dana više i vredeti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar