Ko bi platio najveći ceh nove finansijske krize?

Poruka ispred sedišta Credit Suissea u Cirihu posle posrnuća banke | Bloomberg

Još je klasični marksizam ontološki pronikao u prirodu kapitalizma i neminovnost nastupanja kriznih perioda. Marksizam je otišao korak dalje i na osnovu toga eshatološki prorekao kolaps kapitalizma kao takvog, pa time od filozofskog pravca postao ideologija. Poslednja velika kriza kapitalizma bila je 2008. godine, kada su velike transnacionalne banke, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, došle do bankrotstva, iz čega ih je iščupala država (što se smatra svetogrđem sa tačke gledišta klasičnog adamsmitovskog liberalizma).

Može se filozofski konstatovati da do kraha kapitalizma kao celokupnog sistema privredno-ekonomskih odnosa može doći samo ukoliko tehnologija toliko uznapreduje da ne zavisi više od resursa, to jest da je sposobna da ni iz čega (ili skoro ni iz čega, po veoma niskom trošku) stvara nešto (opipljivu i merljivu vrednost). Naravno, jedan konkretan vid kapitalizma, usled političke ili vojne kataklizme može nestati, ali će biti zamenjen novim kapitalizmom, pod drugom zastavom. U "Zvezdanim stazama", američkoj seriji sa više varijanti i nastavaka, izgleda da je kapitalizam transcendiran, ali glavni junaci tog serijala poseduju spravu koja se naziva "replikator materije". Taj aparat iz golih atoma, futur-scijentističkom čarolijom, stvara realne predmete - od hrane do oružja. Nije ni čudo da je čovečanstvo u "Zvezdanim stazama" toliko ujedinjeno, spokojno i ne haje za tako banalne stvari kao što je kapital.

U međuvremenu, natrag u realnosti, mi, još tehnološki zaostali Zemljani, borimo se da prevaziđemo bolove tranzicije iz industrijskog društva u informatičko (digitalno). I kao što ljudi sistemom pokušaja i pogreške otkrivaju za sebe i spajaju dve realnosti - opipljivu i digitalnu metarealnost, kapital takođe već od 1970-ih godina i oslobađanja valuta od stege garancija u zlatu, prevazilazi nivo realne ekonomije, on postaje živ kao duh u boci. S tim što taj duh proizvodi što blagostanje, što krize, u zavisnosti od količine opijuma koji njegovi vlasnici koriste, a njihov glavni opijum je obećanje profita, koji ih sve više i više obuzima kako moralni hazard (puki nedostatak odgovornosti za svoje postupke, prebacivanje troška na drugog) raste.

Ovog puta, kada je Silicon Valley Bank (SVB) bankrotirao, objašnjenje se ne može svesti na "gramzive kapitaliste". U stvari, i američki federalni regulatorni i nadzorni organi odradili su svoj deo posla, dok je banka koja se bavi kreditiranjem rizičnog (engl. venture) kapitala radila ono što sve slične banke rade. Naime, američke Federalne rezerve (Fed) podigle su kamatne stope da obustave rast inflacije, to je umanjilo vrednost i profit od ulaganja u dugoročne državne obveznice. SVB se bavio kreditiranjem startapova, poslovnih poduhvata koji se mogu jednostavno definisati kao mačka u džaku. Jasno je da mačka u džaku ne može da garantuje profitabilnost u budućnosti, a svakako ne može da isplati nikakav profit banci u zamenu za kredit. Stvar je u tome što od stotinu mačaka u džaku jedna može ispasti Apple ili Google i doneti ogromnu zaradu i banci, i vlasnicima firme. Dok se to ne dogodi, međutim, banke koje kreditiraju startapove moraju od nečega da žive. A šta je najsigurnije ulaganje? Pogodili ste - državne obligacije. Otuda i nema nove velike finansijske krize, problem je sistemski utoliko što su i Fed i SVB radili tačno ono što treba - Fed povećava kamatne stope zarad smanjenja inflacije, a SVB je ulagao u najsigurnije aktive. Ono što SVB nije znao jeste da će doći do kovid pandemije, te kontrakcije svetske ekonomije, a zatim i do novog velikog rata u Evropi. Na kraju je bilo prekasno da se SVB izvuče iz omče koju je morao da zaveže sebi oko vrata.

BloombergAdria.com

Možda je u svemu i najsmešnija, ironična svakako, činjenica da su pseudokomunistički ruski (i proruski) blogeri poverovali da se dešava repriza 2008. godine (za njih je svaka banka ista) i krenuli da navijaju za taj ishod, očigledno ne razumevajući da u slučaju svetske ekonomske krize ruska ekonomija sigurno doživljava krah jer će cene energenata krenuti u strmoglavi pad. Po prirodi stvari, krize stimulišu rezervisanost u troškovima i kresanje istih, a kroz zatvaranje poslova, smanjuje se i trošak, pa samim tim i potražnja, za energentima. Da ne govorimo već o kupovnoj moći koja se takođe sužava. Sve to zakonomerno dovodi do pada cene nafte na svetskom tržištu, a trgovina naftom je ono od čega Rusija ekonomski ostaje na površini (gas je instrument važniji za političku ucenu, nego za zaradu, u poređenju sa naftom i njenim derivatima).

Podsetimo da je deficit ruskog budžeta u prva dva meseca ove godine toliki da čini 88 odsto od ukupnog planiranog deficita za čitavu godinu. Deficit se pojavio usled uvođenja ograničene cene na trgovinu ruskom naftom, koje se pridržavaju i nezapadne zemlje poput Indije, o čemu je prvog marta pisao Bloomberg, oslanjajući se na izvore iz indijske vlade. Dodajmo tome i skorašnje navode Kommersanta da je predizborna Turska krenula da blokira tranzit sankcionisane potrošačke robe u Rusiju (faktički šverc), a takođe AirportHabera da je obustavljeno servisiranje putničkih i teretnih aviona američke proizvodnje koje koriste ruske i beloruske avio-kompanije. "Financial Times" prognozira da će se Ujedinjeni Arapski Emirati pridružiti Turskoj u stopiranju šverca robe široke potrošnje u Rusiju. Prethodna godina sankcija je rezultovala masovnim odlivom investicionog kapitala iz Rusije, kao i blizu milion obrazovanih stručnjaka iz redova srednje klase, praćene njihovim celokupnim porodicama. Ova godina će dovesti do ogromnog deficita budžeta Rusije, a realne procene budžetskog minusa se kreću u rasponu od oko 65 - 70 milijardi evra.

Svetska finansijska kriza ne bi značila ništa drugo do giljotinu za rusku ekonomiju, pa ko voli nek izvoli. Naravno, Rusija je nemoćna da na ishod ovako ili onako utiče, američki Fed rešava njenu sudbinu.

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.