Nemačkom preduzetniku Michael Cassau 2015. godine bili su potrebni uređaji za stan gde je planirao da odsedne na nekoliko meseci. Kupovina uređaja delovala je raspinički, kada se uzmu u obzir troškovi novih uređaja i uticaja na životnu sredinu koji ima njihova proizvodnja.
A iznajmljivanje, kao očigledna mogućnost, nije bila dostupna. Tada je Cassau osnovao Grover Group GMBh, kompaniju koja iznajmnjuje uređaje sa sedištem u Berlinu. Sedam godina kasnije, rentiraju više od 500.000 uređaja, većinom širom Evrope, i sakupili su više od 330 miliona dolara pri procenjenoj vrednosti kompanije od milijardu dolara.
Retkost je da u isto vreme ono što je dobro za džep bude dobro i za životnu okolinu. Grover se, zajedno sa drugim kompanijama koje nude najam i pretplatu, nada da će postići oba cilja. Za sada, za očekivati je da će potrošači imati koristi, dok će uticaj na ekologiju biti makar neznatno bolji.
Ali, to je samo kratkoročno gledano. Grover i druge kompanije se klade na dugoročnu promenu pristupa od vlasništva nad uređajima na pristup iznajmnjivanja i pretplate. Ako su iole u pravu, globalna tehnološka industrija će morati da se prilagodi novinama. Vremenom bi ta promena vodila do razvoja „zelenijih uređaja“ i kompanija koje zasnivaju poslovanje na održivim rešenjima.
Iznajmnjivanje uređaja nije nova ideja. Tokom 1980.-ih, uređaji za poslovno korišćenje poput fotokopir mašina i faksova su obično uzimani u najam zbog visokih početnih troškova. (Cena faksova se kretala oko 2.500 dolara) i njihovo održavanje je bilo skupo. Tek 1990.-ih, kada je tehnologija postala jeftinija, mnogi poslovni korisnici odlučili su se za kupovinu. Ako se faks mašina pokvari, mogla je da se zameni za 300 dolara.
Jeftina tehnologija je bila dobra za produktivnost i krajnji rezultat i za proizvođače i kupce. Ali, donela je i novi set problema. Kako su troškovi proizvodnje opadali, smanjivala se i izdržljivost uređaja. Ostale su gomile neželjenih uređaja koji su dizajnirani da budu prevaziđeni, a ne popravljani. To, zauzvrat, stvara pritisak da se poveća proizvodnja.
Podaci kompanije Apple pokazuju da je 81 odsto emisije ugljenika povezano sa procesom proizvodnje modela Iphone 13 (koji uključuje ekstrakciju sirovina). To je brojka koja se teško može smanjiti. Proces proizvodnje modela Iphone 12 bio je odgovoran za 83 odsto emisije ugljenika, uprkos realnom napretku u korišćenju recikliranih materijala, kao što su retki metali, u periodu između proizvodnje dva najnovija modela.
Dobre vesti su da potrošači imaju jednostavan način da smanje emisiju ugljenika i drugih ekoloških stresora vezanih za gedžete – koristite uređaje duže. Odlaganjem kupovine novog uređaja za samo jednu godinu, korisnik smanjuje proizvodnju za jedan novi uređaj i njegov uticaj na životnu sredinu.
Nedavna evropska studija ispitala je životni vek svakog telefona kupljenog i korišćenog u Evropskoj uniji, tokom više od jedne decenije. Ako bi se životni ciklus svakog telefona produžio za jednu godinu (trenutni prosek korišćenja jednog telefona je je 21,6 meseci u proseku), smanjila bi se emisija ugljenika za otprilike 20 miliona tona.
Tu nastupaju usluge iznajmnjivanja uređaja. "Za nas uticaj održivosti je usklađen sa profitabilnošću", objašnjava Thomas Antonioli, finansijski direktor u firmi Grover, u pozivu iz Berlina nekoliko dana nakon što je najavljen najnoviji krug prikupljanja sredstava. "Jer što duže možemo da održimo uređaj u procesu iznajmljivanja, tj. da ga držimo u opticaju, to je bolje za nas".
Usluga najma je vrlo jednostavna. Kupac bira na koliki period ga iznajmnjuje i ima opciju da direktno kupi uređaj (oko 10 odsto korisnika kupi uređaj). Tokom životnog veka proizvoda, prosečno trajanje rentiranja je godinu dana, a uređaji kruže 3 do 4 godine.
Životni ciklus telefona je na taj način mnogo duži od perioda korišćenja telefona koji je u vlasništvu korisnika. U doba pametnih telefona koji koštaju više od hiljadu dolara, retkost je da ima samo jednog vlasnika. Ovih dana polovni telefoni su jedna od najbrže rastućih industrija (drugi vlasnici su češći od prvih). Sve dok postoji opcija kupovine polovnih telefona, malo je verovatno da će rentiranje imati značajnu ulogu u produžavanju životnog ciklusa današnjih uređaja.
Ali to ne znači da iznajmnjivanje neće imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Kompanija Grover, kao i drugi pružaoci usluga najma, nije zainteresovana za kratkotrajne uređaje kojima su potrebne skupe popravke. Umesto toga, akcenat je na izdržljivim uređajima koji će trajati duže bez održavanja.
Jedan Grover nije dovoljan da promeni pristup tehnoloških kompanija da prave uređaje dizajnirane za kratak životni vek. Ali, daleko od toga da traže takve uređaje. Prema jednoj proceni, rentiranje mobilnih uređaja bi mogao da bude biznis vredan 500 milijardi dolara do 2028. godine. Ako se to ostvari, pritisak tržišta za trajnijim uređajima za rentiranje biće ogroman.
Neće samo startapovi vršiti pritisak na proizvođače. Prošlog meseca, Bloomberg je izvestio da Apple radi na pretplatničkom servisu za Iphone i druge uređaje. Iznajmnjuje se uređaj pod drugim imenom, plaćanje je periodično i uz opciju da se zameni za uređaj novije generacije. Ako, kao što se čini verovatnim, Apple pokrene ovu uslugu, imaće snažnu internu motivaciju da dizajnira izdržljive uređaje koji se mogu iznajmiti i prodati više puta. Druge tehnološke kompanije, koje žele da zauzmu svoj deo novonastalog biznisa, moraće da se takmiče na sličnoj osnovi.
Naravno, sama trajnost ne garantuje da će tehnologija postati održivija. Potrošači moraju i dalje da žele da njihovi uređaji traju što duže. Zahvaljujući iznajmljivanju, dizajneri i proizvođači uređaja biće partneri a ne protivnici koji dizajniraju zastarelost. Za Grovera i ostale kompanije koji iznajmljuju uređaje i koje su rodonačelnici ove grane industrije, to je investicija vredna ulaganja.
.webp){kind=icon}
