Kina i budući hladni rat

U datom trenutku svedoci smo prve etape destabilizacije međunarodnog poretka koja, bez obzira na njen ishod, vrlo verovatno neće biti poslednja. Rusko-ukrajinski rat zapravo predstavlja prvu stranicu, uvod u potencijalni novi Hladni rat, ali ne onaj između Rusije i Zapada, već između Kine i Zapada.

Hladni rat sa Rusijom je nemoguć iz prostog razloga što Rusija nema političkih, ekonomskih, demografskih, tehnoloških, vojnih i kulturnih kapaciteta da predstavlja izazov Zapadu na ravnoj nozi. Rusija je regionalna sila, po mnogim parametrima sve sličnija Iranu (samonametnuta ekonomska i kulturna izolacija, uz agresivnu ekspanzionističku spoljnu politiku, i pokušaj uvođenja totalne i militarističke idejne paradigme na nivou celokupnog društva). 

Dva scenarija

Ukoliko pokušamo da se distanciramo od aktuelne etape konflikta i da pokušamo da konstruišemo predikcije povezane sa tim šta možemo očekivati nakon završetka Rusko-ukrajinskog sukoba, ne možemo govoriti ni o jednom scenariju koji ne uključuje Kinu. Konkretni trenutni sukob, inače, može imati dva opšta ishoda – pad putinskog režima i pojavu nove nekonfliktne Rusije ili zamrzavanje sukoba na određenoj etapi i dublja samoizolacija Rusije i njeno dalje slabljenje. Ta dva ishoda imaju značaja ponajviše za odnos Kine i Zapada, manje su uopšte povezani sa uticajem Rusije, koji postaje sve slabiji kakav god od ova dva ishoda budemo videli (možda već u toku iduće godine).

Bloomberg Mercury

Pod uslovom da putinska Rusija padne, Kina gubi jeftin izvor resursa koji je dobila kao poklon uz, za Putina, neuspešni Rusko-ukrajinski rat, utoliko se njen ekonomski rast usporava (Kina kao rastuća ekonomija treba velike količine energenata). Ako dođe do zamrzavanja konflikta, Putinova Rusija postaje satelit Narodne Republike Kine, koji ne može da opstane bez eksporta energenata na Daleki istok.

Kina u tom slučaju postaje glavni kupac glavnog dela ruske ekonomije i može da diktira kakve god uslove poželi. Uz sav diskurs o suverenitetu, Putinova Rusija gubi svoj suverenitet ne na korist Zapada, već na korist Kine. U slučaju da putinski sistem padne, Rusija se postepeno ponovo otvara ka svetu i može da drži balans između Kine i Zapada, naročito ako se odnosi ova dva globalna pola budu zaoštravali (što će se najverovatnije desiti).

Novi Rubikon

Zapravo se već u ovom istorijskom trenutku za SAD, EU i njihove globalne saveznike nameće dilema započeti postupni ekonomski raskid sa Kinom ili ne. Ova nedoumica upravo proističe iz pogrešne procene Nemačke i Francuske, kao dosadašnje pokretačke snage Evropske unije, da nastave ekonomsku saradnju sa putinskom Rusijom i posle 2014. godine (de fakto početka Rusko-ukrajinskog rata, čija je trenutna totalna faza puki produžetak). Sa druge strane, ne može se tvrditi sa sigurnošću da će Si Đinping voditi podjednako (samo)destruktivnu politiku kao Vladimir Putin.

Istorija Kine i Rusije se veoma razlikuju, kao i njihova politička kultura. Ono što trenutno možemo konstatovati jeste da je u Kini zvanično prekinuta meritokratska tradicija smene vrhovnih vođa i da je Si Đinping uspeo da oko sebe izgradi određeni kult ličnosti.

Bloomberg Mercury

Ova tendencija razumljivo unosi zebnju, jer kada imamo jednog neprikosnovenog vođu totalitarne države, strah od njene nasilne ekspanzije, vojnim putem, jeste razuman. Suština je u tome da bi postepeni ekonomski raskid sa Kinom označio prekid ideje o izgradnji globalne ekonomije i otvorenog sveta, a takođe bi se negativno odrazio na rast zapadnih ekonomija. Ovakva strategija mora biti dugoročna i mora biti utemeljena na faktima. Trenutno Kina nije povukla nijedan takav potez da bi bilo nesumnjivo jasno da bi ekonomski raskid sa njom bio neizbežan. Takav potez bio bi vojna invazija na Tajvan, ali čak i početak određene vrste pomorske blokade koja bi imala za cilj prinudnu aneksiju Tajvana. 

Amerika predvodi

Kao i u slučaju sa Putinovom Rusijom, Vašington prednjači u spremnosti da započne etapni ekonomski raskid sa Kinom. Nedavno je administracija predsednika Bajdena uvela ograničenja na izvoz visokih američkih tehnologija u Kinu u domenu mikročipova. Cilj je da se značajno uspori razvoj kineske kompjuterske i vojne tehnologije. Iako je Kina poznata kao „globalna fabrika“ ona zapravo ne prednjači na tržištu tehnologija, sama tehnologija pripada zapadnim korporacijama i kompanijama koje ne pripadaju Zapadu civilizacijski, ali su s njime u političkom i ekonomskom savezu (Japan, Tajvan, Južna Koreja).

Vodeće države EU su skeptične po tom pitanju, naročito u ovom periodu kada teče ekonomsko razdvajanje Evrope od Rusije. Jasno je da evropski lideri nisu ubeđeni da će ekonomski raskid sa Kinom biti neophodan, a on bi im doneo veliku štetu, što u smislu popularnosti među glasačima, što u domenu usporavanja ekonomskog rasta. Upravo zato nismo videli nikakve poteze od evropskih zvaničnika koji bi nalikovali opisanoj odluci Bajdenove administracije.

Naprotiv, nemački kancelar, Olaf Šolc, podržao je kontroverznu ideju o prodaji udela od 24.9 % hamburške luke kineskom koncernu Kosko, bez davanja pomenutoj kineskoj kompaniji mogućnosti da odlučuje o upravljanju ili donošenju strateških odluka u samom lučkom preduzeću. Njegovi koalicioni partneri iz partije zelenih nisu se složili sa datom odlukom, ali vlada se još uvek drži. Šolc je 4. novembra otišao u zvaničnu posetu Kini, što je još jedan signal da evropski lideri nisu spremni da se udalje od te dalekoistočne imperije.

Bloomberg Mercury

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, predložio je ranije da on i kancelar Šolc zajedno otputuju u Kinu, kako bi demonstrirali jedinstvo evropskog bloka, ali se Šolc sa time nije saglasio, navode francuski zvaničnici. Šolc je međutim istupio sa izjavom da je usaglasio glavne tačke svoje posete sa Makronom i drugim evropskim partnerima. Makron je bio retorički glasniji u kritici Kine, na EU samitu 21. oktobra, gde se raspravljalo i o evropsko-kineskoj saradnji, predsednik Francuske je podvukao da je prodaja strateške evropske strukture kineskim kompanijama bila pogrešna politika. Međutim, nikakve konkretne odluke nisu usledile nakon te konstatacije.

Izgleda da ni Francuska ni Nemačka nisu spremne da zaista započnu proces ekonomskog odvajanja od Kine, već da samo ispoljavaju i na tom planu međusobne nesuglasice, kao što je nemačko protivljenje uvođenju ograničenja na cenu gasa, recimo, ili nemački zahtevi oko gasovoda koji bi povezao Španiju i Nemačku i doveo alžirski gas u Centralnu Evropu (Šolc zahteva izgradnju direktnog gasovoda MidCat, dok Makron zastupa ideju gasovoda koji bi povezao Barselonu i Marselj – BarMar).

Kina još nije izabrala strategiju

Postaje jasno da zapadna solidarnost pred Putinovom pretnjom bledi kada se vodi razgovor o mogućoj pretnji koja dolazi od Si Đinpinga, prvog neprikosnovenog lidera Kine od doba strahovlade Mao Cedunga. Još nije u dovoljnoj meri jasno, međutim, da li će kineski lider poći stopama ruskog, otuda se ne može sa sigurnošću reći da li greši Vašington ili Berlin. Države uronjene u različite civilizacije mogu donositi drugačije odluke, nema garancija da će Si Đinping izabrati ratnu opciju da širi uticaj svoje imperije, možda će nastaviti da razvija ekonomski uticaj sa namerom da ga naposletku pretvori u politički.

Bloomberg Mercury

Ipak, Kina je u prethodnih deset godina više nego udvostručila svoj vojni budžet – sa 105 milijardi američkih dolara u 2010. godini do 252 milijarde dolara u 2020. godini. Pritom njena retorika oko Tajvana postaje sve agresivnija, a zvanični Peking je pritiscima, koji su mogli da odvedu u rat, pokušao da povrati ranije izgubljene spoljnopolitičke pozicije na Tajvanu, pokušavši da spreči posetu Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa, toj ostrvskoj državi. Novi uspon kulta ličnosti u Kini, svakako upućuje na to da će jedan takav totalitarni lider morati da započne spoljni rat (vrući ili hladni) ili unutrašnji sukob (Mao Cedung je ratovao protiv sopstvenog naroda – Veliki skok napred i Kulturna revolucija).

Pošto je Kina sada već modernizovana država, ujedinjena oko jednog lidera, unutrašnji rat je teško zamisliti, u odsustvu drugih mogućnosti šta preostaje? Samo vrući ili hladni rat. Evropa je ponovo nepripremljena. 

 

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar