Trumpov put prema AI dominaciji koče njegovi sopstveni udari na OIE

Trumpova administracija ubrzava izgradnju energetski zahtevnih data centara i proglašava ih pitanjem nacionalne bezbednosti. Istovremeno, postavlja nove prepreke za razvoj solarnih i vetro elektrana. Ali time se otvara problem jer jedan potez potkopava drugi. Usporavanje zelenih projekata moglo bi zakočiti razvoj veštačke inteligencije i dodatno pogurati već rastuće cene električne energije, pokazuju brojni podaci.

"Ovo je trenutak u kojem je potrebno uključiti sve raspoložive resurse kako bi se osigurala dovoljna količina energije", kaže Robert Whaley, direktor za energetiku u Severnoj Americi u Wood Mackenzieju. U idućih deset godina zapravo nema ničega što može zameniti obnovljive izvore energije (OIE).

Eksplozija potražnje za veštačkom inteligencijom i energijom potrebnom za njen rad događa se daleko brže nego što se uobičajeno planira i gradi velika energetska postrojenja. Zbog toga tehnološki divovi poput Mete i Googlea posežu za vanrednim rešenjima, od privremenih data centara u šatorima do sklapanja ugovora za sopstvene elektrane.

Obnovljivi izvori zasad ostaju najbrži i najjeftiniji način dodavanja nove snage mreži. Gotovo 80 odsto najavljenih kapaciteta čine projekti iz obnovljivih izvora, prema podacima Cleanviewa prikupljenima iz prijava saveznim regulatorima i operatorima mreže. Poređenja radi, prirodni gas i nuklearna energija, koje Trump preferira kao pogon budućih AI sistema, čine oko 14 odsto planiranog kapaciteta.

Planirane baterijske, solarne i vetroelektrane | Bloomberg

Takva dinamika Trumpu stvara politički problem. Ako birači pad cene energije povežu s data centrima koje administracija aktivno promoviše, njegova ambicija da AI postane motor američke privrede mogla bi mu se obiti o glavu.

Rastuća potražnja za energijom veštačke inteligencije gotovo sigurno će nastaviti da gura rast obnovljivih izvora. Ali svaki poništeni ili usporeni zeleni projekt znači manje električne energije na mreži i još veći pritisak na ionako ograničene kapacitete, upozoravaju analitičari.

Prirodni gas, iako skuplji od sunca i vetra, i dalje ima važnu ulogu jer može osigurati kontinuirano i snažno snabdevanje, što data centrima treba. Na primer, Meta koristi gas za napajanje svog golemog kompleksa data centara u saveznoj državi Luizijani. Ali količina planiranih gasnih i nuklearnih elektrana jako je mala, a izgradnja novih postrojenja spora i skupa. Gasne turbine, ključne za proizvodnju električne energije iz gasa, teško je nabaviti i potražnja premašuje ponudu za iduće decenije. A iako Trump ubrzava dozvole za male modularne nuklearne reaktore, oni neće biti spremni pre kraja decenije.

"Predsednik Trump želi da poveća osnovnu proizvodnju električne energije iz pouzdanih izvora poput prirodnog gasa, uglja i nuklearne energije kako bi se zadovoljila rastuća potražnja koju donose AI i data centri", rekao je portparol Bele kuće Taylor Rogers. Prema njegovim rečima, povremeni i nepouzdani izvori poput vetroelektrana na moru, koje je podupirao takozvani Green New Scam, ne mogu osigurati stabilnu i trajnu proizvodnju potrebnu da SAD ostanu svetski predvodnik u naprednim tehnologijama kao što su veštačka inteligencija i kvantno računarstvo.

Troškovi izgradnje solarnih i vetroelektrana strmoglavo su padali godinama pre nego što su ti podsticaji ukinuti. Istovremeno, izgradnja dovoljno gasnih i nuklearnih elektrana za napajanje data centara mogla bi se pokazati presporom i preskupom. Gasne turbine, ključna oprema za pretvaranje prirodnog gasa u električnu energiju, trenutno su u ozbiljnoj nestašici. A iako Trump ubrzava izdavanje dozvola za novu generaciju malih modularnih nuklearnih reaktora, sledeći talas tih postrojenja neće biti izgrađen pre kraja decenije, u najboljem slučaju.

Sve veći raskorak

Potrošnja električne energije u data centrima u SAD mogla bi se gotovo utrostručiti do 2035. godine, prema proceni BloombergNEF-a. Ako se zbroji dodatna potražnja iz industrije i elektrifikacije, to je kao da SAD moraju da priključe još do 190 miliona domaćinstava, navodi Američko udruženje za čistu energiju.

Ugalj pritom gotovo i nije opcija. U ovom trenutku, električna energija iz nove termoelektrane na ugalj koštala bi najmanje 71 dolar po megavat-satu, u poređenju sa oko 38 dolara za solarnu ili vetroenergiju, prema Lazardu. Osim toga, za takva postrojenja treba mnogo više vremena da se izgrade.

Istovremeno, količina energije koja se može "iscediti" iz postojećih elektrana na ugalj - bilo povećanjem iskorišćenosti ili odlaganjem gašenja - ograničena je, navodi BloombergNEF.

Čak i nakon nedavnih promena politike, uključujući program bespovratnih sredstava od 625 miliona dolara za podršku uglju, Wood Mackenzie očekuje da će se proizvodnja električne energije iz tog izvora u SAD smanjivati iz godine u godinu.

Oko 80 odsto planiranih kapaciteta u SAD čine solarne elektrane, vetroelektrane i baterijski sistemi | Bloomberg

S prirodnim gasom situacija je povoljnija. Gradnja gasnih elektrana brža je od uglja, a i trošak je konkurentniji. Gas čini oko 13 odsto kapaciteta u planu novih elektrana. Problem je što se taj mehanizam ne može previše rastegnuti. Tri svetske kompanije proizvode oko 70 odsto svetskih gasnih turbina i većina njihove proizvodnje prodata je godinama unapred. Proizvođači zasad ne pokazuju želju za širenjem kapaciteta.

Nuklearna energija ponovno dobija politički "vetar u leđa". Trump ubrzava regulatorne procese i obećava ulaganja od najmanje 80 milijardi dolara u razvoj novih reaktora. Ali stvarnost je da se nuklearke grade dugo i skupe su, te u ovom trenutku mogu dati tek malen doprinos.

Solarni paneli, baterijski sistemi i vetroelektrane i dalje su najbrži i najjeftiniji način za dodavanje novih kilovata mreži, navodi Lazard. Za većinu takvih projekata nisu potrebne dugotrajne dozvole za zaštitu životne sredine i oni se završavaju za kraće od pet godina. Neki se realizuju i za godinu i po. Poređenja radi, prosečno vreme za izgradnju gasne elektrane je između tri i po i pet godina, a zbog problema u lancu nabavke taj rok sada se i produžava. BloombergNEF navodi da su se rokovi izgradnje gasnih elektrana od 2023. godine produžili za više od godinu dana.

Više od devet od deset elektrana u razvoju - oko 5.700 postrojenja - vezano je za obnovljive izvore, prema Cleanview.co.

Trošak izgradnje proizvodnje električne energije u dolarima po megavat-satu, zasnovan na nedavnim projektima i cenama goriva | Bloomberg

Zbog toga više od 90 odsto svih planiranih postrojenja čine solarni, vetroenergetski i baterijski projekti. Michael Thomas iz Cleanviewa upozorava da mnogi od tih projekata postoje kao planovi izrađeni u vreme Bidenove administracije i verovatno neće opstati do kraja. Prekid podsticaja za obnovljive izvore do 2028. potkopaće isplativost nekih projekata, a deo njih su tek orijentacione opcije koje će kompanije kasnije zameniti drugim izvorom.

Kao primer navodi se najveći planirani solarni kompleks u Severnoj Americi, Esmeralda Seven, kojem je Ministarstvo unutrašnjih poslova prošle jeseni ukinulo objedinjenu dozvolu za zaštitu životne sredine. Razvojni tim sada mora tražiti pojedinačne dozvole od administracije koja nije sklona velikim solarnim projektima na federalnom zemljištu.

Slične prepreke mogle bi pogoditi i druge projekte. Solar Energy Industries Association procenjuje da mnogi projekti nisu prošli sve potrebne dozvole i ostaju pod rizikom. Ipak, to koliko se projekata prijavljuje pokazuje realnu nameru i ekonomski smisao. Uprkos retorici Bele kuće, mnoge obnovljive elektrane verovatno će dobiti zeleno svetlo jer developeri AI infrastrukture jednostavno nemaju vremena da čekaju, kaže Thomas. Savezni podaci pokazuju da se kašnjenja kod izgradnje solarnih projekata već smanjuju.

Trafostanica pokraj data centra u Ašbernu u Virdžiniji | Bloomberg

Mnogi u industriji smatraju da postoji velika razlika između političke komunikacije i stvarnog upravljanja energetikom. Obnovljivi projekti i dalje prolaze, a developeri često pokušavaju da ostanu ispod radara. Izvršni direktor AES-a Andres Gluski rekao je investitorima da industrija podataka i dalje želi čistu energiju. Ono što se može izgraditi sada biće ključ snabdevanja. Nuklearne i druge tehnologije stižu presporo. Zbog toga će velik deo dodatne potražnje i ove i iduće godine pokriti obnovljivi izvori i baterije.

Velike tehnološke kompanije u međuvremenu potpisuju ugovore za gas kako bi osigurale stalno snabdevanje, ali paralelno ugovaraju i isporuku velikih količina obnovljive energije. Prema BloombergNEF-u, Meta, Microsoft, Amazon i Google u prvoj polovini 2025. godine ugovorili su 9,6 gigavata čiste energije koja će se isporučivati na američku mrežu u idućim godinama. To je dovoljno za napajanje više od sedam miliona domaćinstava.

U konačnici, raskorak između brzine gradnje data centara i sporijeg rasta energetskih kapaciteta mogao bi dodatno pogurati obnovljive izvore. Wood Mackenzie procenjuje da je ukidanje zelenih podsticaja smanjilo njihov planirani rast tek za osam odsto. Do 2034. američka komunalna preduzeća bi mogla da dodaju još 666 gigavata solarne energije, baterijskih sistema i vetra, naspram tek 126 gigavata novih gasnih elektrana.

Trebalo bi da u idućih deset godina solar, baterije i vetar daju gotovo šest puta više novih kapaciteta od gasnih elektrana | Bloomberg

Robert Whaley smatra da Trump neće prestati da javno kritikuje zelene izvore, ali da bi iza zatvorenih vrata konzervativni političari mogli biti mnogo pragmatičniji. Podaci američke administracije pokazuju da je od januara do septembra ove godine čak 89 odsto novoizgrađenih kapaciteta činila upravo obnovljiva energija. MAGA mora ostati dosledna svojoj retorici, kaže Whaley, ali u praksi će morati da popušta jer niko ne želi da SAD izgube trku u veštačkoj inteligenciji u odnosu na Kinu.