Sorrell: EIB će obezbediti 200 miliona evra za hidroelektrane 'Bistrica' i 'Potpeć'

Jedan od najvećih izazova za izgradnju solarnih parkova, vetroparkova, ali i drugih elektrana na bazi obnovljivih izvora energije jeste finansiranje. Šta je trend u Srbiji, u šta se najviše ulaže i kako se finansira, za Bloomberg Adria TV govori Damien Sorrell, šef regionalnog centra za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) u Srbiji.

- Koju strategiju EIB ima kada je reč o ulaganju u obnovljive izvore energije u Srbiji?

Evropska investiciona banka je banka EU, koja je u vlasništvu 27 država članica Evropske unije. Naša strategija, kada su u pitanju obnovljivi izvori energije i energetski sektor, potpuno je usklađena s našom Mapom puta za klimatske banke, kao i s Pariskim sporazumom. U energetskom sektoru imamo četiri prioriteta. To su energetska efikasnost, dekarbonizacija proizvodnje energije, podržavanje inovativnih, jednostavnih tehnoloških rešenja i obezbeđivanje infrastrukture. Dugi niz godina ulažemo u energetski sektor. Doprineli smo tome da obnovljiva energija postane pouzdan izvor energije. Na primer, pioniri smo u ulaganju u priobalne vetroelektrane.

- Koliko novca ste uložili u Srbiji?

Globalno gledano, između 2019. i 2023. godine, u energetski sektor uložili smo 30 milijardi evra. Daću vam primer nedavnog projekta. U Srbiji trenutno finansiramo ugradnju 400 hiljada pametnih brojila. Oni će pomoći u smanjenju gubitaka, pomoći će mreži da prihvati budući kapacitet obnovljive energije koja se gradi i optimizovaće potrošnju. Ovo radimo s našim partnerima, EPS-om i EDS-om, s Vladom Srbije, kao i s našim kofinansijerima.

- Šta je sada prioritet za vas? Da li je to ulaganje u projekte OIE  ili nešto drugo, kada je reč o Srbiji?

Svi naši projekti su potpuno usklađeni s politikom EU i prioritetima Vlade Srbije. Podržavamo EPS u njegovom planu dekarbonizacije i razvoju novih proizvodnih kapaciteta. U narednim mesecima ćemo obezbediti 200 miliona evra za rehabilitaciju dve hidroelektrane - "Bistrica" i "Potpeć". U Potpeću ćemo takođe finansirati novu pogonsku jedinicu.

- Dakle, ulagaćete u hidroenergiju?

Da, u hidroenergiju. Ali takođe, osim javnog sektora, podržavamo i privatni sektor. To radimo tako što obezbeđujemo kreditne linije lokalnim bankama, kako bismo došli do malih i srednjih preduzeća (MSP) i podržali njihova ulaganja u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Takođe imamo i partnere, Evropsku uniju, a naročito Evropsku komisiju.

Najbolji primer za to je "EU za Zelenu agendu". To je program koji sprovodi UNDP, a koji finansira Evropska unija, vlade Švedske i Švajcarske, kao i Vlada Srbije. On obezbeđuje tehničku podršku koja je zaista potrebna bankama i malim i srednjim preduzećima. Ali takođe pomaže u unapređenju inovativnih projekata, koje pokreću startapovi i mala i srednja preduzeća, kako bi ih doveo do faze finansiranja i učinio ih pogodnim za finansiranje. Do danas smo identifikovali 66 projekata ukupne vrednosti od 25 miliona evra. EIB u ovom projektu takođe pruža tehničku pomoć komercijalnim bankama, kako bi im pomogla da razumeju klimatski rizik i da se upoznaju sa kreditnim rizikom ovakvih projekata.

- Definitivno postoje dva dela tog projekta, a jedan deo je finansiranje. Da li mislite da je, kada govorimo o privatnom sektoru, najveći izazov obezbediti novac ili je to zapravo izgradnja projekata koji će ispuniti sve kriterijume koje tražite za finansiranje?

To je dvostruki izazov. Potrebno je da projekti malih i srednjih preduzeća budu pogodni za finansiranje i da se radi na njihovom unapređenju kako bi postali pogodni. Obezbeđivanje novca definitivno predstavlja izazov, ali to važi i za izgradnju kapaciteta. Upravo zbog toga, osim kredita, pružamo i tehničku podršku. Komponenta tehničke podrške je zaista ključna, veoma važna i neophodna.

- Da li su ti kriterijumi mnogo povoljniji od onih koje bi obično ispunjavali kada uzimaju kredite od komercijalnih banaka? Šta je s kamatnim stopama?

Imamo nekoliko opcija za finansiranje. Kao entitet sa najvišim kreditnim rejtingom, nudimo veoma povoljne finansijske uslove. Takođe nudimo dugoročno finansiranje, što nije uvek dostupno na tržištu. Tu međunarodne finansijske institucije (IFI) i EIB mogu biti vrlo zanimljivi i mogu ponuditi nešto dodatno u poređenju sa komercijalnim bankama. Ali to nije sve. Pored kredita, nudimo i grantove, kao što sam spomenuo i tehničku podršku. U Srbiji, tehničku pomoć pružamo ili direktno ili kroz program Evropske unije JASPERS, koji predstavlja zajedničku pomoć za podršku projektima u evropskom regionu. JASPERS, kao i Program tehničke pomoći WBIF-a, pomaže projektima da dostignu zrelost i postanu pogodni za finansiranje, što je veoma potrebno kako bi kasnije banke mogle da obezbede finansiranje.

- Da li su ti kriterijumi Evropske investicione banke isti za ceo region, ne samo za Srbiju?

Ti kriterijumi su gotovo isti za ceo region, ne samo za Srbiju, a isti su i za Evropsku uniju. Konkretan primer projekta koji je imao koristi od ove tehničke pomoći za pripremu i implementaciju je vetroelektrana "Vlašić" u Bosni i Hercegovini. Za nju smo obezbedili zajam od 36 miliona evra, zajedno sa tehničkom pomoći koja je iznosila 21 milion evra, i koju je obezbedio WBIF za implementaciju i pripremu projekta. 

- Drugi deo ove priče je – šta je sada trend? Da li privatni sektor više ulaže u vetroelektrane ili solarne elektrane u Srbiji?

Primećujemo i jedno i drugo. U 2023. godini sprovedeni su tenderi koji su se pokazali veoma uspešnim i za vetroelektrane i solarne elektrane. Upravo je pokrenut drugi tender za kapacitet od 435 megavata, i očekujemo da će on takođe biti uspešan. Naravno, ovo mora biti praćeno ulaganjima u mrežu, što je ključno, jer postoji ograničen kapacitet obnovljive energije koji možete izgraditi u skladu sa postojećom mrežom i distributivnom infrastrukturom koju imate. Zato je ključno da se u budućnosti ulaže u mrežu i elektroenergetsku infrastrukturu.

Evropska investiciona banka

- Prema vašoj računici, koliko vremena je potrebno za povraćaj investicije (ROI) u ovim privatnim projektima?

To je uvek specifično za svaki pojedinačni slučaj. To je zaista tehničko pitanje. Ono zavisi od projekta do projekta. Ono što mogu reći jeste da obezbeđujemo finansiranje za vetroparkove obično sa rokom otplate od 10 do 15 godina. Naše celokupno finansiranje projekata zasniva se na ekonomskom veku projekata. Naši inženjeri i tehničke kolege procenjuju ekonomski vek projekta, a zatim tome prilagođavamo rok otplate finansiranja. Mogu reći da za vetroenergiju i solarnu energiju rok otplate obično iznosi između 12 i 18 godina, ali se to procenjuje od slučaja do slučaja.

- Možete li reći nešto više o vašim budućim planovima i šta je trend u ovom regionu? Svesni smo trenutne geopolitičke situacije, posebno kada je reč o nafti i gasu. Definitivno će obnovljivi izvori energije biti jedan od prioriteta za svaku od naših zemalja?

Upravo tako. EIB je klimatska banka EU. Dakle, više se ne bavimo naftom i gasom. Ali ono što vidimo, trendovi koje uočavamo u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao što sam rekao, jesu potreba za većom međusobnom povezanošću i većom integracijom tržišta, što će biti ključno za razvoj obnovljive energije. Regulatorni okvir takođe mora biti razmotren i ojačan.

- Da li mislite da će obnovljivi izvori energije uspešno zameniti fosilna goriva?

Ovde je reč o pravednoj tranziciji. Obnovljiva energija mora postati deo tog energetskog miksa, ali danas ne postoji potpuna zamena fosilnih goriva obnovljivom energijom. Ipak, vidimo veliki napredak u razvoju tehnologija za skladištenje električne energije, poput baterija. Ovo je nova tehnologija koja postaje sve zrelija i sve isplativija. Takođe bih rekao da, kada su u pitanju Srbija i region, kao i zemlje koje nisu članice EU, tu je CBAM. Sledeće godine, počev od 1. januara 2026. godine, počeće da se primenjuje Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika. To će nesumnjivo stvoriti veliki podsticaj za naše susedne zemlje, da smanje uticaj potrošnje fosilnih goriva i proizvodnje električne energije.