Kineski proizvođači automobila ostvarili su najmanji udeo na evropskom tržištu električnih vozila u poslednjih osam meseci, nakon što su novi carinski nameti povećali troškove uvoza za čak 35 odsto, piše Bloomberg.
Tokom novembra, kompanije poput BYD-a i SAIC Motor Corpovog brenda MG ostvarile su 7,4 odsto registracija električnih vozila u Evropskoj uniji, što je pad u odnosu na 8,2 odsto u oktobru, prema podacima istraživačke kuće Dataforce. To je najniži udeo od marta ove godine.
Utjecaj carina na proizvođače automobila | Bloomberg
Carine smanjuju udio kineskih automobila
Evropska unija je krajem oktobra uvela nove carine nakon što je istraga pokazala da su državne subvencije kineskim proizvođačima električnih vozila pružile nepravednu prednost. Višemesečni pregovori nisu uspeli da reše trgovinski spor, zbog čega je Bruxelles na postojeću carinu od 10 odsto dodao nove namete.
Sve električne automobile proizvedene u Kini, uključujući one zapadnih brendova poput BMW-a i Tesle, zahvatile su ove carine. Iznos carina varira zavisi od visine državne pomoći koju je proizvođač dobio u saradnji s EU istragom.
SAIC, matična kompanija MG-a u državnom vlasništvu, prošla je najlošije, s ukupnim carinskim nametima koji sada dosežu 45 posto. MG, koji je godinama bio najprodavaniji kineski brend automobila u vropi, beleži značajan pad. Naime, registracije su mu u novembru pale za 58 odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, prema podacima Jato Dynamicsa.
Dok MG gubi tržišni udeo, BYD je nastavio da raste, s više nego dvostruko većim brojem registracija u Evropi tokom novmbra, dosegnuvši 4.796 vozila.
BYD bilježi rast | Bloomberg
"BYD preuzima tržište, dok MG beleži značajne gubitke", izjavio je za Bloomberg Julian Litzinger, analitičar iz Dataforcea. Dodao je da BYD-ov rast ima zdravu strukturu, s gotovo 80 odsto registracija koje dolaze od privatnih i flotnih kupaca.
Kineski proizvođači suočeni s izazovima
Kineski proizvođači automobila, koji žele da proširi poslovanje na ključna svetska tržišta, naišli su na otpor u Europi, nakon što su praktički isključeni s tržišta SAD-a. Niži troškovi baterija kineskim kompanijama doneli su cenovnu prednost, no ta je prednost podstskla je protekcionističke mere jer zvsničnici u SAD-u i EU nastoje da zaštitie domaće proizvođače. Industrija, koja zapošljava stotine hilajda radnika u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, suočava se s izazovima u prelasku na električne automobile.
Iako su EU carine usporile prodor kineskih proizvođača na evropsko tržište, njihov uticaj bio je manji nego što se očekivalo, napomenuo je Litzinger.
U Nemačkoj i Francuskoj registracije električnih vozila kineskih proizvođača prepolovljene su u novmbru u poređenju s prošlom godinom. Nasuprot tome, u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje nije članica EU-a i nije uvelo carine, kineski proizvođači zabeležili su rast od 17 posto na godišnjem nivou.
Neizbježan prelaz na električna vozila usporio je tokom 2024. u mnogim delovima sveta, prisiljavajući proizvođače automobila na preispitivanje strategija, uključujući prilagođavanje modela, odabir lokacija za fabrike i promene u korporativnim strukturama.
Kineski proizvođači automobila preduzimaju korake za lokalizaciju proizvodnje u Evropi, ali ti će projekti zahtevati vreme za realizaciju.
Automobilske kompanije širom sveta traže načine za podelu troškova kako bi se nosile s visokim ulaganjima u tehnološke inovacije. Na primer, prošle nedelje objavljeno je da Nissan razmatra partnerstvo s Hondom kako bi ojačali svoju konkurentnost u segmentu električnih vozila.
.webp){kind=icon}
