Budućnost je već ovde. Podaci pokazuju da će nivo mora i okeana porasti, što će dovesti do raseljavanja dve milijarde ljudi. Postojaće i pametni gradovi u kojima će živeti većina stanovništva, ali neće morati da radi, jer će roboti i automatizovana proizvodnja rešavati te zadatke. To je deo uvida američkog futuriste i autora bestselera Bretta Kinga, koji je boravio u Beogradu.
Govoreći o budućnosti, on naglašava brzi tempo tehnološkog napretka i njegov uticaj na društvo. Ističe važnost prilagodljivosti i inovativnosti u suočavanju s tim promenama. Brettovi uvidi podstiču publiku na kritičko razmišljanje o tome kako se pripremiti i oblikovati budućnost.
Zašto ste izabrali život u Bangkoku, u Tajlandu?
Pre svega zbog kvaliteta života. Fizičko zdravlje mi je tamo bolje. Zdraviji sam, hrana je odlična. Sat vremena vas deli od najlepših plaža na svetu. Vizni režim je veoma povoljan. Takođe, to je dobro saobraćajno čvorište za ono što radim, putujem po celom svetu i držim govore.
Da li je i Tajland zemlja budućnosti o kojoj ste govorili?
Kako automatizacija bude napredovala i kako roboti i veštačka inteligencija budu preuzimali sve više poslova, tragaćemo za ljudskim doživljajima. Tajland ima veoma dobru ekonomiju koja će postati ekonomija doživljaja, gde možete živeti jeftino i pristupačno. Možete putovati ili osnovati vašu firmu tamo. Proces imigracije je veoma jednostavan. Zemlje poput Dubaija i Portugala se za isto to takmiče.
Bloomberg Adrija
Dakle, kako zemlja poput Srbije ili neka zemlja iz regiona može postati zemlja budućnosti?
Mislim da je ključno razmišljati o tome gde veštačka inteligencija može da unapredi industriju, ali to počinje od kulture. Kultura koju vidite u zemljama poput Tajlanda, ili čak Saudijske Arabije danas, ili Kine, jeste kultura koja podstiče ljude. Oni su pozitivni u pogledu budućnosti i ovakvih promena.
Kao društvo, uzbuđeni su zbog toga. U SAD ljudi se plaše onoga što će se desiti u budućnosti. Zabrinuti su i pokušavaju to da uspore. Ali zaista morate da prihvatite budućnost, jer je usvajanje tehnologije konstantno i ona se uvek menja, tako da morate da se prilagodite.
Koji je recept za to usvajanje i prihvatanje budućnosti?
Mislim da jednostavno morate biti spremni da izazovete sopstvene ideje i stalno se usavršavate. Da biste bili agilni, jasno je da morate koristiti tehnologiju, ali i vaše razmišljanje mora biti agilno. Vaša kultura mora biti agilna. Na taj način, morate biti spremni da promenite svoje viđenje sveta i da ne budete zaglavljeni u prošlosti.
Da li se to takođe odnosi i na države i kompanije? Sve je isto?
Apsolutno. U stvari, unutar kompanija postoji ta osnažujuća kultura, koja deluje poput imunog sistema. Kad god se pojave nove tehnologije, kompanije ili industrije često osete uticaj tih tehnologija i pokušavaju da mu se odupru. Pokušavaju da spreče tehnologiju da promeni njihovu industriju. Ali u poslednjih 300 godina, broj tehnologija ili vlada koje su uspešno sačuvale status kvo je nula. Dakle, morate se prilagoditi.
Za vreme tog prilagođavanja, postoje i postojaće dve vrste ljudi?
Da, čuli ste šta sam rekao. Ja kažem da danas postoje dve vrste ljudi na svetu. Oni koji koriste veštačku inteligenciju da unaprede svoju karijeru, da poboljšaju kompaniju i razmišljaju o tome šta je sledeće. A drugu vrstu će ova prva vrsta zameniti.
Da li bi to trebalo da nas plaši?
Prisutan je strah, ali u tome leži i prilika. Strah u smislu da ako ne volite promene, ovaj proces će vam teško pasti. Ali ako prihvatite tu mogućnost, jeste da će život postati komplikovan i narednih deset ili dvadeset godina će biti haotično, ali nakon toga, prilike za čovečanstvo biće neverovatne. Naučna otkrića, lečenje bolesti, istraživanje Sunčevog sistema. A što je možda i najzanimljivije, život će trajati mnogo duže nego danas.
Bloomberg Adrija
Ali kakav će to biti haos? Na šta tačno mislite?
Ako pogledate istoriju čovečanstva u poslednjih nekoliko hiljada godina i obratite pažnju na najveće disruptivne inovacije u ljudskoj istoriji, mogli biste reći da su to parna mašina i industrijska revolucija. To su bile velike disruptivne inovacije. Ali zapravo, dve najveće disruptivne inovacije u ljudskoj istoriji u poslednjih 10.000 godina, verovatno su veštačka inteligencija i klimatske promene. I mi ćemo ih obe doživeti u isto vreme. To će stvoriti mnogo brige i anksioznosti kod ljudi. Promene se dešavaju sve brže. To stvara nesigurnost.
Ali za sve to ipak postoje rešenja?
Apsolutno. Kada pogledamo probleme kao što su klimatske promene ili AI preokret, sigurnost hrane, ekološke izbeglice, smanjenje broja stanovnika u nekim zemljama, pad nataliteta, možda pomislite da svi ti problemi nemaju rešenja. Ali kada je reč o energiji, za nju imamo tehnološko rešenje. Za sigurnost hrane imamo rešenje. Za zagađenje i klimatske promene imamo skup rešenja koji možemo primeniti. Ali trenutno ih uglavnom ne koristimo, jer se pitamo ko će to da plati. Kako ćemo to priuštiti? Ali tu je problem u načinu na koji danas razmišljamo o ekonomiji. Još jedna velika promena koja će doći zajedno sa AI i klimatskim promenama, verovatno će biti prelazak sa kapitalizma na neki novi sistem ekonomskog menadžmenta. Zaista će morati da bude tako.
Kako vidite naš svet za 20 godina?
Mislim da ćemo proći kroz najgore probleme u narednih 20 godina. Imaćemo visoko autonomne ekonomije. Kina će najverovatnije biti najveća ekonomija na svetu. To će biti zanimljivo. Glavni trgovinski blok na svetu 2050-ih biće zemlje BRICS-a, odnosno Brazil, Rusija, Indija i Kina. Videćemo kako će se geopolitika tome prilagoditi. Sjedinjene Američke Države neće biti tako dominantne kao što su danas. Ali ono što je zaista zanimljivo je što ćemo imati mnogo više slobode i vremena, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji koja će biti deo našeg sveta. Lečićemo bolesti poput raka. Istraživaćemo Sunčev sistem, pravićemo rudnike na asteroidima u potrazi za plemenitim metalima. Možda će ljudi čak živeti na Marsu za 20 godina. Neko bi mogao reći da je to naučna fantastika, ali zapravo nije. U tome je stvar. To je pre samo nekoliko godina izgledalo kao naučna fantastika. Gledali ste naučno-fantastične filmove poput “Zvezdanih staza”, u kojima je korišćena napredna tehnologija u vidu medicinskog trikordera ili tablet računara. To je trebalo da se pojavi u 24. veku, a mi te tehnologije razvijamo već danas. Veštačka inteligencija će dodatno ubrzati taj razvoj. Dakle, ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika sada postaje moguće.
Ali jedna stvar je veoma važna, a to je da svi moramo raditi zajedno.
U tome je poenta, biće mnogo izazova. Ako i dalje nastavimo međusobno da se takmičimo, država protiv države, kompanija protiv kompanije ili ako se takmičimo oko toga ko ima veću platu, upravo takav takmičarski pristup zapravo će smanjiti našu sposobnost da se menjamo i funkcionišemo. Najbolji način da napredujemo je kroz postizanje širokog konsenzusa i zajednički rad. Zapravo, ako pogledate najveća dostignuća čovečanstva kroz istoriju, kao što su Projekat ljudskog genoma, projekat Apolo koji je poslao astronaute na Mesec, Veliki kineski zid, pa čak i mobilizacija za Drugi svetski rat, u osnovi svih njih je međuljudska saradnja velikih razmera. To je najefikasniji način da ljudska vrsta napreduje.
.webp){kind=icon}
