.webp){kind=icon}
Međunarodni monetarni fond (MMF) 'značajno' će smanjiti projekcije globalnog rasta u novoj proceni zbog sve manjih mogućnost za delovanje usled sve većih ekonomskih rizika.
Rast cena hrane i energenata usporavaju priliv kapitala ka tržištima u razvoju, pandemija i usporavanje ekonomskog rasta u Kini sve su veći izazov za kreatore politike, rekla je Ceyla Pazarbasioglu, direktorka MMF-a za strategiju, politike i procene, u nedelju na panel diskusiji na Baliju. "Šok za šokom snažno utiče na globalnu ekonomiju", izjavila je ona.
Nakon sastanka grupe G20 iza kojeg je izostala zajednička izjava, Pazarbasioglu je u nedelju naglasila kako je sve teže koordinirati svetski odgovor na inflaciju i zabrinutost oko recesije.
MMF je već zbog rata u Ukrajini sa 4,4 odsto smanjio izglede globalnog rasta za ovu godinu na 3,6 odsto u izveštaju objavljenom u aprilu. U izveštaju koji bi trebalo biti objavljen tokom ovog meseca "značajno ćemo smanjiti projekcije rasta", konstatovala je Pazarbasioglu.
Centralne banke širom sveta teško pronalaze pravi odgovor na rast cena koji je posledica problema sa lancima snabdevanja.
"Mogućnosti za blago usporavanje sve su manje, iako još uvek smatramo da je ono moguće, sigurni smo da neće biti lako to postići", rekao je Hyun Song Shin, ekonomski savetnik i direktor istraživanja u Banci za međunarodna poravnanja, na panelu. "Tamo gde centralno banke brzo i odlučno donose odluke o monetarnoj politici i imaju odgovor na inflaciju, verovatnije je blago usporavanje", primetio je on.
Banka Indonezije, zemlje domaćina sastanka grupe G20, izuzetak je jer održava kamatne stope na rekordno niskom nivou. Guverner Perry Warjiyo branio je tu politiku rekavši da bi prerano pooštravanje predstavljalo rizik da zemlja koja je tek izašla iz recesije izazvane pandemijom, padne u stagflaciju.
