Poslednju sedmicu juna obeležila je godišnja konferencija Evropske centralne banke (ECB) u portugalskom gradu Sintri, gde su lideri centralnih banaka za zajedničke probleme ponudili teška rešenja - i prilično oštro ih komunicirali tržištima kapitala.
Svetska privreda i inflacija su se dosad pokazale iznenađujuće otpornima na niz povećanja kamatnih stopa, što je navelo vodeće centralne bankare da obećaju dodatno pooštravanje monetarne politike. Tako je predsednica ECB Christine Lagarde sugerisala da je povećanje kamatnih stopa sledećeg meseca gotovo izvesno, dok će septembarska odluka zavisiti od novih ekonomskih pokazatelja.
"Kada je reč o ECB i samom Evrosistemu, verujem da smo učinili mnogo. Povećali smo kamatne stope za 400 baznih poena u veoma kratom roku, za manje od godinu dana. Imamo još posla, ali odlučivaćemo od sastanka do sastanka. Znamo da ima još prostora za povećanja i ako se naše procene pokažu tačnim, vrlo je verovatno da ćemo povećati stope ponovo u julu", rekla je Lagarde.
Opširnije
Španska inflacija pala ispod cilja ECB od dva odsto
Španska inflacija usporila je ispod ciljnog nivoa od dva odsto koji je odredila Evropska centralna banka.
29.06.2023
Inflacija u Italiji na najnižem nivou u poslednjih 14 meseci
Italijanska stopa inflacije pala je u junu na najniži nivo u poslednjih 14 meseci, pružajući ograničenu udobnost Evropskoj centralnoj banci.
28.06.2023
Lane: Povećanje stope u julu razumno, još uvek ne razmišljam o septembru
Evropska centralna banka će verovatno morati ponovo da poveća troškove pozajmljivanja sledećeg meseca.
28.06.2023
Lagarde: Kraj podizanju stopa neće doći uskoro
Lagarde je ponovila i da će stope na visokim nivoima morati da ostanu duže nego što se ranije mislilo.
27.06.2023
Centralni bankari evrozone okupljaju se u Sintri, glavna tema je inflacija
U Sintri će se okupiti ključni ljudi Evropske centralne banke da se usaglase oko ključnih odluka.
26.06.2023
Podsetimo, na junskoj sednici ECB je podigla kamatne stope za 25 baznih poena, na najviši nivo od 2001. godine. To znači da kamata na depozite sada iznosi 3,5 odsto. Ta odluka je doneta iako je bazna inflacija u evrozoni u maju usporila više od očekivanog - poruke iz Sintre ukazuju na to da je bazna inflacija od 5,3 odsto ipak previsoka za ukus ECB.
Bloomberg
Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg prognoziraju da će kamatne stope ECB dostići vrhunac u julu, na 3,75 odsto i da će na tom nivou ostati skoro godinu dana. Da li će se ove prognoze materijalizovati, umnogome zavisi od septembarskog poteza ECB.
A da li se predsedavajući Federalnih rezervi (Fed) Jerome Powell predomišlja zbog svog junskog poteza? Podsetimo, Fed je pauzirao sa povećanjem kamatnih stopa, a konsenzus ekonomista uoči te odluke je bio da će kamate ostati na postojećem nivou do sledeće godine. Na završnom panelu u Sintri, Powell je poručio da aktuelna politika možda nije dovoljno restriktivna i signalizirao još dva povećanja kamata.
"Iako vodimo restriktivnu politiku, ona možda nije dovoljno restriktivna i nije bila restriktivna dovoljno dugo. Dakle, verujemo da će biti još restriktivnosti na putu. Tržište rada je izuzetno jako, plate pokazuju rast i to podstiče potrošnju", rekao je on tokom panela koji je okupio i predsednicu ECB, kao i guvernere centralnih banaka Engleske i Japana.
Najnoviji ekonomski podaci pokazali su da američka privreda ipak nije tako blizu recesiji kako se strahuje, a sa time su saglasni i ekonomisti koje je anktetirao Bloomberg - u poslednjoj anketi popravile su se projekcije za treći kvartal sa pada na stagnaciju. Powell tvrdi da je recesija moguća kao posledica Fedovih akcija i da će bazna inflacija tek 2025. godine pasti na dva odsto.
Bloomberg
Velika Britanija je posle neočekivano visoke majske inflacije i agresivnog povećanja kamatnih stopa prihvatila da će privreda potonuti u recesiju. Podsetimo, majska inflacija je u Velikoj Britaniji premašila očekivanja i bazna inflacija neočekivano je porasla.
U toj klimi, porastao je pritisak na Banku Engleske da se drži agresivnog kursa zatezanja. Za to vreme, tržišta su već uračunala finalnu kamatnu stopu od šest odsto za koju se procenjuje da će gurnuti britansku privredu u recesiju.
Bloomberg
Na forumu u Sintri, guverner Banke Engleske Andrew Bailey podvukao je još jednom da će ta institucija učiniti sve što je potrebno kako bi se inflacija u Britaniji vratila na ciljanih dva odsto.
"Posao nije ni blizu gotovog. Tržišta uračunavaju dalja povećanja, a moj odgovor je da se oslanjamo na podatke i da ćemo zasnivati odluke na tome", rekao je Bailey.
Naravno, najave nastavka monetarnog zatezanja nisu mogle da prođu i bez kritika - italijanska premijerka Giorgia Meloni pridružila se kritikama svojih kolega iz vlade Matea Salvinija i Antonija Tajanija.
"Ne možemo ignorisati kako konstantni rast kamata šteti našim ekonomijama više nego što smanjuje inflaciju. To je lek koji više šteti nego što pomaže", rekla je Meloni u obraćanju italijanskom parlamentu.
S druge strane, predsednik Societe Generalea i bivši član izvršnog odbora ECB Lorenzo Bini Smaghi smatra da je recesija neizbežna, ali da banke moraju da ostanu na postojećem kursu jer su sa monetarnim zatezanjem počele prekasno.
"Mislim da moraju da komuniciraju oštro ako bi zaustavili rast plata koji stvara sekundarne efekte i gura baznu inflaciju gore i stvara otporniju privredu. Dakle, moraju da se obraćaju strogo - videćemo da li će tako i delovati, naročito ako se znaci recesije pojave ranije nego što je očekivano. Zasad moramo da prihvatimo te poruke i da očekujemo bar još jedno povećanje kamatnih stopa u Evropi i verovatno Sjedinjenim Američkim Državama", zaključio je Bini Smaghi.
.webp){kind=icon}
