Rusija pokušava da pronađe izlaz iz ekonomske krize koju je sama izazvala i koja je zapretila najdubljom recesijom u više od dve decenije vladavine predsednika Vladimira Putina.
Snažan izvoz robe usmerio je kapital u državne i korporativne kase, podstakao porast poslovnih investicija koji je bio nezabeležen tokom prethodnih ekonomskih kontrakcija i pokazao se ključnim za podsticanje ratnih napora u godini nakon invazije na Ukrajinu.
Velike i male kompanije su ulagale u zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja kako bi došli do alternativnih tržišta. Suočena sa početnim predviđanjima o padu kapitalne potrošnje do 20 odsto, Rusija je umesto toga zabeležila povećanje od šest odsto u 2022, prema Bloomberg Economicsu.
Ipak, kao što stroža izvozna ograničenja guše prihode Kremlja, budućnost je daleko opasnija za investicije. Iako centralna banka i rusko ministarstvo privrede predviđaju period stabilnosti ili samo blagi pad, Bloomberg Economics predviđa da će ulaganja u osnovna sredstva 2023. godine pasti za pet odsto - što je veliki pad za privredu za koju se očekuje da će se smanjiti za 1,5 odsto.
Smanjenje korporativnih prihoda i pritisak sankcija će zaustaviti zamah i povećati neizvesnost koja će verovatno dovesti do pada potrošnje, iako u manjem obimu od prve prognoze za 2022. godinu, smatra Olga Belenkaya, ekonomista u Finamu u Moskvi.
"Izgleda da bi se investicije koje podržavaju vlada i državne korporacije mogle dalje povećati, ali će investicije privatnog sektora opasti", rekla je ona.
Investirajte da biste preživeli
Otpornost prošle godine bila je pitanje opstanka za kompanije koje su sada morale da izdrže ono što centralna banka naziva "strukturnom transformacijom" ekonomije opkoljene sankcijama.
Banka Rusije je saopštila da je velika većina preduzeća ili povećala investicije ili ih je zadržala na istom nivou u 2022. To objašnjava zašto je proizvodnja pala za samo dva procenta, daleko manje od ekonomskog kolapsa koji je predviđen neposredno nakon invazije krajem februara.
Šta Bloomberg Economics kaže...
"Ruska recesija je drugačija od bilo koje ranije. Tokom tipične krize, privatne investicije primaju najveći udarac, dok potrošnja domaćinstava opada laganije. Ne ovog puta. Procenjujemo da će ova anomalija nestati 2023. godine, pošto visoka neizvesnost i poslovni rizici u Rusiji smanjuju investicije", rekao je Alexandar Isakov, ruski ekonomista.
Dok je Rusija pokušavala da se nosi s nestašicama izazvanim sankcijama, pojavile su se nove privatne kompanije, mnoge podržane državnim zajmovima ili subvencijama.
U regionu Pskov na zapadu Rusije, očekuje se da će fabrika proizvoditi industrijske baterije kako bi pomogla u zameni uvoza. Hemijska kompanija pokrenuta u Čuvašiji na reci Volgi planira da proizvodi vodonik-peroksid u količinama koje bi trebalo da potpuno zadovolje domaću potražnju. U blizini Moskve, fabrike su počele da proizvode hidrauličnu opremu i lekove.
Maria Romanovskaya je među preduzetnicima koji sada čekaju na materijalizaciju državne podrške nakon što je prošle godine uložila sopstveni novac u proizvodnju kozmetike nakon egzodusa zapadnih brendova. Podnela je zahtev vladi za finansiranje, sa planovima za ulaganje u izgradnju postrojenja i prelazak sa proizvodnje po ugovoru na razvoj sopstvene poluautomatske proizvodne linije.
"Za to je izdvojena ogromna količina novca", rekla je ona. "Imali smo pravo na dva programa državne podrške, a prijavili smo se za jedan."
Smanjenje uvoza postalo je jedna od sila koje iskrivljuju rusku ekonomiju u vreme rata, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji ka onome što je njena centralna banka nazvala "obrnutom industrijalizacijom".
S druge strane, novac koji vlada i kompanije sada ubacuju u privredu takođe odražava hitnost razvoja nove trgovinske infrastrukture nakon što je Rusija morala da napusti rute ka zapadnim tržištima, čija je izgradnja nekada koštala stotine milijardi dolara.
Odbijanje od tradicionalnih ruskih kupaca značilo je da je gasni gigant Gazprom PJSC morao da udvostruči svoj investicioni program, sa planovima da podigne kapitalnu potrošnju na rekord u 2023. kako bi finansirao preorijentaciju izvoza na istok.
Investicioni slučaj
"Ovaj trend bi trebalo da podrži fiksna ulaganja u godinama koje dolaze", rekla je Tatiana Orlova iz Oxford Economicsa.
Slično obrazloženje je podstaklo proizvođače nafte da troše na transportnu infrastrukturu i tankere. Iskoristivši ogroman prihod od visokih cena robe, rudarski sektor je postao najveći pokretač investicija prošle godine.
Severstal PJSC, jedan od najvećih ruskih proizvođača čelika, zadržao je kapitalnu potrošnju uglavnom nepromenjenom i preusmerio investicije sa projekata koji su bili u opasnosti od prekida isporuke opreme ili ograničenja izvoza.
Ove godine Severstal razvija i domaću informatičku tehnologiju za primenu u metalskoj industriji i srodnim sektorima. Državni zajmodavci kao što su VTB banka PJSC i Ruska poljoprivredna banka na sličan način ulažu u zamenu stranog softvera lokalnim rešenjima.
Obilje gotovine znači da kapital postaje dostupan sektorima koji su žudeli za investicijama. Samo državni program koncesionog kreditiranja namerava da obezbedi oko 300 milijardi rubalja (4,3 milijarde dolara) malim i srednjim preduzećima.
Šta dalje
Međutim, troškovi ekonomske izolacije će se s vremenom samo povećavati, a verovatno je da Rusija samoodrživost menja za skuplje proizvode slabijeg kvaliteta.
Za većinu kompanija, težište je sada više na opstanku nego na razvoju. Istraživanje Banke Rusije pokazalo je da među malim i srednjim preduzećima samo jedna od četiri kompanije planira dalje povećanje kapitalnih izdataka. Za velike kompanije, trećina je spremna da to učini.
Ipak, za mnoge kompanije izbor je da se zasad snađu.
Sergey Yanchukov, čija grupa Mangazeya uključuje preduzeća od rudarstva do razvoja imovine, kaže da se njeni planovi potrošnje drže.
Tim zadužen za zlatnu diviziju sastao se nekoliko puta tokom prošle godine kako bi razmotrio rizike i buduće scenarije. Zaključili su da je potrebno ići napred i ulagati za budućnost, istakao je on.
"Teška vremena će proći, a projekti će ostati - oni su dugoročni, tako da ništa ne zaustavljamo", rekao je Yanchukov.
.webp){kind=icon}
