.webp){kind=icon}
Prema Centru za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR), svet će se u 2023. suočiti sa recesijom, jer viši troškovi zaduživanja, koji su počeli ove godine u cilju suzbijanja inflacije, dovode do smanjenja privrede.
Globalna ekonomija je prvi put premašila 100 biliona dolara 2022. godine, ali će stati u 2023. dok kreatori politike nastavljaju svoju borbu protiv rastućih cena, saopštila je britanska konsultantska kuća u svojoj godišnjoj tabeli Svetske ekonomske lige.
"Verovatno će se svetska ekonomija suočiti sa recesijom sledeće godine kao posledica rasta kamatnih stopa, a koje su odgovor na veću inflaciju", rekao je Kay Daniel Neufeld, direktor i šef Odeljenja za prognoziranje u CEBR-u.
U izveštaju se dodaje da bitka protiv inflacije još nije dobijena. "Očekujemo da će se centralni bankari držati svog oružja i u 2023. uprkos ekonomskim troškovima. Cena spuštanja inflacije na ugodnije nivoe je lošija perspektiva rasta u narednim godinama."
Nalazi su pesimističniji od najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda. Ta institucija je u oktobru upozorila da će se više od trećine svetske ekonomije smanjiti i da postoji šansa od 25 odsto da globalni BDP poraste za manje od dva odsto u 2023. godini, što definiše kao globalnu recesiju.
Uprkos tome, do 2037. godine, svetski bruto domaći proizvod će se udvostručiti dok ekonomije u razvoju sustižu one bogatije. Promenjivi odnos snaga će do 2037. godine dovesti do toga da region istočne Azije i Pacifika čini više od trećine globalne proizvodnje, dok će se evropski udeo smanjiti na manje od petine.
CEBR uzima svoje osnovne podatke iz MMF-ovog Svetskog ekonomskog izgleda i koristi interni model za predviđanje rasta, inflacije i deviznih kurseva.
Kina nije spremna da pretekne SAD kao najveća svetska ekonomija najranije do 2036. godine - šest godina kasnije nego što se očekivalo. To je zbog kineske politike "Covid-Zero" i rastuće trgovinske tenzije sa Zapadom.
CEBR je prvobitno očekivao promenu 2028. godine, koju je pomerio na 2030. na prošlogodišnjoj tabeli lige. Sada se misli da se tačka prelaza neće dogoditi do 2036. godine, a možda će doći i kasnije ako Peking pokuša da preuzme kontrolu nad Tajvanom i suoči se sa uzvratnim trgovinskim sankcijama.
"Posledice ekonomskog rata između Kine i Zapada bile bi nekoliko puta teže od onoga što smo videli nakon ruskog napada na Ukrajinu. Gotovo je izvesno da bi došlo do prilično oštre svetske recesije i ponovnog izbijanja inflacije", rekao je CEBR.
CEBR takođe predviđa:
- Indija će postati treća ekonomija od 10 biliona dolara 2035. i treća po veličini u svetu do 2032.
- Velika Britanija će ostati šesta po veličini svetska ekonomija, a Francuska sedma, u narednih 15 godina, ali Britanija više neće rasti brže od evropskih vršnjaka zbog "odsustva politike orijentisane na rast i nedostatka jasne vizije njene uloge van Evropske unije".
- Ekonomije u razvoju sa prirodnim resursima dobiće znatan podsticaj jer fosilna goriva igraju važnu ulogu u prelasku na obnovljivu energiju.
- Globalna ekonomija je daleko od nivoa BDP-a od 80.000 dolara po glavi stanovnika na kojem se emisije ugljenika odvajaju od rasta, što znači da su potrebne dalje političke intervencije da bi se postigao cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na samo 1,5 stepena iznad predindustrijskog nivoa.
