Ekonomska priča za 2024. godinu koja se čini sve optimističnijom je priča o svetu koji ide ka mekom prizemljenju. Nažalost, taj isti svet postaje sve više opasan, podeljen, zadužen, uz sve manje jednakosti.
Razlozi za kratkoročni optimizam su jasni. Otporna američka ekonomija je prkosila očekivanjima da će talas povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi izazvati recesiju. Velika Britanija, koja je krajem prošle godine ušla u recesiju, ponovo raste, a nemački industrijski sektor pokazuje znake oporavka. Čak su i u Kini, opterećenoj dugovima, domaći turisti potrošili više na putovanje tokom praznika Lunarne nove godine nego 2019. godine, prvi put od pandemije, a domaće fabrike bruje nešto glasnije.
Taj optimistični narativ se odrazio i na očekivane ažurirane prognoze rasta za većinu velikih ekonomija koje je dao Međunarodni monetarni fond (MMF) u Vašingtonu. MMF sada očekuje rast svetske ekonomije od 3,2 odsto u 2024. godini, isto kao prognoziranih 3,2 odsto na kraju 2023. godine.
Ali ako pogledamo dalje od kolektivnog olakšanja, jer kampanja centralnih banaka za suzbijanje inflacije nije iziskivala veće troškove, videćemo da situacija nije toliko ohrabrujuća. Ono što se nalazi ispod površine je svet prožet političkim i geopolitičkim rizicima, što je naglašeno eskalacijom tenzija između Izraela i Irana - sa ekonomskim posledicama koje prete svima.
Carlos Cuerpo, koji je u decembru preuzeo dužnost španskog ministra ekonomije, smatra da situacija nije tako ružičasta za svetsku ekonomiju, koja sada kreće u veliku "rekonfiguraciju" podstaknutu geopolitikom i tehnološkim promenama. Španska ekonomija je izašla iz pandemije u dobrom stanju i počela da rešava dugoročne strukturne probleme, kaže on. Ali stvari izvan njenih granica izgledaju daleko neizvesnije. "Kratkoročno gledano, sa više optimizma gledam na Španiju u odnosu na ono što se dešava u svetu, pa čak i na nivou EU, to je sigurno", kaže on.
Ono što zabrinjava zvaničnike kao što je Cuerpo jeste činjenica da rekonfiguracija globalne ekonomije, dok se zemlje organizuju u geopolitičke blokove i upravljaju tehnološkim izazovima kao što je veštačka inteligencija, preti sporijim ukupnim rastom, uz dobitke koji se koncentrišu na nekoliko pobednika iz bogatog sveta. U pet godina pre pandemije, globalni rast je u proseku iznosio respektabilnih 3,4 odsto. Međutim, MMF sada upozorava da će stopa ekspanzije u narednih pet godina verovatno biti najslabija u više od tri decenije.
U svetlu oružanih i trgovinskih ratova, biznis lideri i investitori se suočavaju sa krajem ere u kojoj su niske trgovinske barijere i pojava nove srednje klase u ekonomijama u razvoju podsticali odluke o ulaganjima. Sada razmišljaju o budućnosti u kojoj i proizvodnja i prodaja mogu dolaziti sa bližih tržišta. Siromašne zemlje su pogođene šokovima usled klimatskih promena, velikim dugovima koji smanjuju državnu potrošnju i naglim porastom cena hrane, delimično izazvanim ratom u Ukrajini. Ova kombinacija podstiče talas migracija koji potresa politiku u bogatijim zemljama.
Globalna ekonomija je "trenutno na svojevrsnom idealnom mestu, ali ne baš solidnom", kaže Maurice Obstfeld. Nekadašnji glavni ekonomista u MMF-u i savetnik američkog predsednika Baracka Obame, sada je na Institutu za međunarodnu ekonomiju Peterson (engl. Peterson Institute for International Economics). Među stvarima koje brinu Obstfelda, osim klimatskih promena, ratova i širenja geopolitičkih podela, jeste i to da li će nove tehnološke revolucije, poput veštačke inteligencije, uvećavati imovinske balone koji će na kraju pući.
Čak i na Wall Streetu, gde je oduševljenje transformativnim mogućnostima veštačke inteligencije podiglo indeks S&P 500 za više od osam odsto od početka godine, neki ekonomisti su oprezni u pogledu šire slike. Analitičari kompanije Citigroup predviđaju anemični rast globalne ekonomije od 2,1 odsto ove godine i ostaju pesimistični u pogledu teškoća koje tek dolaze zbog produženog perioda visokih kamatnih stopa. Ekonomisti HSBC Holdings napominju da je došlo do rasta svetske trgovine, ali upozoravaju da se "sve ovo dešava u pozadini geopolitičkih sukoba i tenzija koji bi mogli značiti dalja iznenađenja". Izgledi za naftu po ceni od 100 dolara (93 evra) po barelu se ponovo naziru, a Bloomberg Economics predviđa da bi direktan rat između Izraela i Irana gurnuo svet u recesiju.
Zabrinjavajuća tvrdnja koja kruži na međunarodnim skupovima poput onog u Vašingtonu je da je kriza zbog kovida 19 dovela do preranog završetka višedecenijske ere ekonomske konvergencije, kada se jaz između bogatih i siromašnih zemalja smanjivao. U svetu je 2022. godine 712 miliona ljudi živelo u ekstremnom siromaštvu - zarađujući manje od 2,15 dolara (dva evra) dnevno, što je za 23 miliona više nego 2019. godine, prema podacima Svetske banke.
Izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva izjavila je u razgovoru sa osobljem i članovima odbora fonda 3. aprila da je zajednički bruto domaći proizvod 69 zemalja u kategoriji zemalja sa niskim prihodima sada za 10 odsto niži nego što bi bio da nije bilo pandemije, a da su njihove ekonomije sputane troškovima servisiranja duga koji proždiru državne budžete. "S obzirom na to da je rast spor, njihove šanse za sustizanje su zapravo pogoršane", rekla je Georgieva. "Imate zemlje koje se zaista suočavaju sa životom ili smrću, ekonomskim i socijalnim poteškoćama".
Branko Milanović/Bloomberg Businessweek Adria
Ekonomista Branko Milanović, nekadašnji zvaničnik Svetske banke i stručnjak za globalnu nejednakost, kaže da je prerano zaključiti da je konvergencija završena. Međutim, postalo je mnogo teže smanjiti razliku između naprednih ekonomija i ekonomija u razvoju, kaže on. Uspon Kine je bio razlog za brojne uspehe na tom polju u proteklih 30 do 40 godina. Sada kada je Kina u kategoriji zemalja sa visokim srednjim dohotkom, kontinuirano poboljšanje tamošnjeg životnog standarda povećava nejednakost širom sveta, kaže Milanović.
Da bismo bili optimisti u pogledu današnjeg stanja globalne ekonomije, kaže on, potrebno je verovati da se ratovi u Gazi i Ukrajini bliže kraju, da su SAD i Kina ostavile tenzije iza sebe i da će Rusija postati manje agresivna na svetskoj pozornici. Svaka od tih pretpostavki bi bila "herojska", kaže Milanović.
Ako ništa drugo, indikatori sugerišu da se spremaju novi trgovinski ratovi. Peking koristi sva dostupna sredstva da podrži proizvodnju i izvoz električnih vozila i solarnih panela, i da uhvati korak s vodećim tehnologijama u oblasti poluprovodnika. To izaziva zaprepašćenje u SAD i drugim industrijalizovanim zemljama, koje ulažu milijarde dolara u programe usmerene na smanjenje njihove zavisnosti od Kine.
Bloomberg Businessweek Adria
"Kina je suviše velika da bi izvozom postigla brzi rast", upozorila je američka ministarka finansija Janet Yellen tokom nedavne posete ovoj zemlji . "Ako su politike usmerene samo na stvaranje ponude, a ne i na stvaranje potražnje, doći će do globalnog prelivanja". Barem u javnosti, Yellen se suzdržala od pretnji kako bi podstakla promenu ponašanja u Kini. Ako se Donald Trump vrati u Belu kuću, sledeći ministar finansija možda neće biti tako pristojan. Bivši predsednik je izneo ideju o uvođenju carine od 60 odsto na kinesku robu, što bi bilo dovoljno da se efektivno okonča bilateralna trgovina, prema kalkulacijama koje daje Bloomberg Economics.
Evropska unija je pokrenula istragu o kineskom izvozu električnih vozila, iako tamošnji političari i dalje prigovaraju zbog napora Bidenove administracije da poveća američku proizvodnju plagin automobila. U Vašingtonu takođe postoji zabrinutost da kineski proizvođači automobila i drugi proizvođači otvaraju fabrike u Meksiku kao način da zaobiđu američke barijere za proizvode kineske proizvodnje.
Eswar Prasad/Bloomberg Businessweek Adria
Opširnije
Analitičari: Nemačka je u recesiji
Bruto domaći proizvod smanjiće se za 0,1 odsto u prvom kvartalu, pokazala je anketa.
18.03.2024
Manji broj porudžbina novi je znak slabosti nemačke privrede
Podaci objavljeni u četvrtak pokazuju smanjenje tražnje od 11,3 odsto u januaru u odnosu na prethodni mesec.
07.03.2024
Svet do 2030: krah kineskog ekonomskog sna i još jedna svetska recesija?
Kina više ne može da se nada poziciji najveće privrede sveta. Japan i Nemačku će prestići Indija.
21.02.2024
Evergrande dobija poslednju šansu da izbegne likvidaciju
Kompaniji China Evergrande Group u ponedeljak predstoji sudsko ročište u Hongkongu.
03.12.2023
Industrijske politike koje su delom motivisane povećanim skepticizmom o dobrobitima globalizacije uzele su maha u bogatim zemljama, a to će se verovatno odraziti na siromašne zemlje, od kojih su mnoge imale velike koristi od širenja prekograničnih lanaca snabdevanja. Subvencije bogatog sveta za podsticanje investicija kod kuće mogle bi značiti manje ulaganja u podsaharsku Afriku i druga mesta koja se nadaju da će privući proizvodnju i rast. "Siromašnije i manje razvijene zemlje mogle bi biti lišene dobrobiti globalizacije jer se velike ekonomije okreću sebi i dok se trgovinski i finansijski tokovi fragmentiraju i padaju u skladu sa sve dubljim geopolitičkim rascepima", kaže Eswar Prasad, stručnjak za trgovinu na Univerzitetu Cornell i institutu Brookings.
Jedna od glavnih sila koja podstiče imigraciju u Evropu i SAD je sve veći jaz između ekonomskih prilika u delovima podsaharske Afrike, Centralne Amerike i Azije i onih u najbogatijim ekonomijama sveta. "Za siromašne ljude širom sveta, postaje sve teže i teže. To će dovesti do imigracije, a one će dovesti do socijalnih nemira", izjavio je zamenik iračkog premijera Fuad Hussein novinarima tokom posete Vašingtonu 26. marta.
Još jedna briga za vlade, kompanije i investitore: ovo je trebalo da bude godina smanjenja kamatnih stopa. Umesto toga, neke centralne banke u naprednim ekonomijama zauzimaju oprezniji pristup u svetlu izveštaja koji pokazuju dugotrajne pritiske na cene. Na primer, nedavni porast inflacije u SAD je naveo neke zvaničnike Federalnih rezervi da sugerišu kako bi mogli sačekati do sledeće godine sa smanjenjem stopa.
Uzdržanost centralnih banaka će imati posledice na svet koji grca u dugovima. Prema MMF-u, neke zemlje sa niskim dohotkom troše 13 odsto svog BDP-a na troškove servisiranja duga, odnosno četiri puta više od udela BDP-a (3,1 odsto) koji će ove godine ići na kamate na dug američke savezne vlade. Ujedinjene nacije procenjuju da 3,3 milijarde ljudi živi u zemljama u kojima vlade troše više na kamate nego na obrazovanje ili zdravstvo.
Harold James/Bloomberg Businessweek Adria
Dug se stalno gomila. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predviđa da će ukupni državni dug, koji je izdalo samo njenih 38 bogatih zemalja članica, ove godine porasti za dva biliona dolara (1,86 biliona evra), na ukupan rekordni iznos od 56 biliona dolara (52,2 biliona evra). "Još se šlepamo misleći da je sve besplatno i da možete sve raditi u isto vreme, a još nismo svesni da ćemo morati da pristanemo na neke kompromise", kaže Harold James, istoričar na Univerzitetu Princeton.
Nedavni izveštaj MMF-a tvrdi da je pojava tzv. povezujućih ekonomija kao što su Meksiko, Maroko i Vijetnam, koje deluju kao veze između supersila, donela određenu otpornost trgovinskim mrežama. U hladnom ratu 20. veka, nesvrstane zemlje su samo gledale svoja posla. U verziji 21. veka, verovatnije je da će arbitrirati geopolitikom radi ekonomske prednosti i povezivanja blokova, otkrili su istraživači MMF-a.
Španski ministar Cuerpo kaže da čak i svet koji se reorganizuje u blokove može da nastavi trgovinu i investiranje, sve dok zemlje poput njegove izbegavaju mamac "jednostavnih protekcionističkih perspektiva". On želi da proširi veze sa Latinskom Amerikom i konačno zaključi trgovinski sporazum EU sa zemljama Mercosur bloka predvođenim Argentinom i Brazilom. "Moramo nastupiti veoma strateški u smislu pozicioniranja kao država ili kao kontinent".
Međutim, pronalaženje nove ravnoteže moglo bi biti nemoguće ako vlade još više podrže ekonomski nacionalizam. Budući da Trump vodi u anketama pred predsedničke izbore u SAD, a drugi populisti sve više jačaju u Evropi, budućnost izgleda neizvesnija i potencijalno haotična i ne daje nadu onima koji priželjkuju mir u svetu. "Trenutna geopolitika u kombinaciji sa užasnom političkom situacijom u SAD ima zaista zastrašujući potencijal", kaže Anne Krueger, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke koja je sada na Univerzitetu Johns Hopkins.
.webp){kind=icon}
