Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da su izgledi za svetsku ekonomiju pesimističniji od onoga što je prognozirao prošlog meseca, jer se materijalizuju negativni rizici od posledica rata u Ukrajini i stalne inflacije.
Stalno pogoršanje poslednjih meseci indeksa menadžera kupovine koji prate privreda Grupe 20 "potvrđuju da su izgledi sumorniji" nego što je navedeno u oktobarskom izveštaju o svetskoj ekonomiji, rekao je Tryggvi Gudmundsson, ekonomista u istraživačkom odeljenju MMF-a. "Poteškoće su ogromne, a slabljenje ekonomskih pokazatelja ukazuje na buduće izazove".
U prošlomesečnom WEO (World Economic Outlook), MMF je smanjio svoju prognozu svetskog rasta sledeće godine na 2,7 odsto, sa 2,9 odsto u julu i 3,8 odsto u januaru, dodajući da vidi verovatnoću od 25 odsto da će rast usporiti na manje od dva odsto.
Potrošači se globalno bore sa sve dubljom krizom troškova života podstaknutom inflacijom hrane i goriva koja na mnogim lokacijama pokazuje malo znakova popuštanja. Visoke cene pokrenule su talas povećanja kamatnih stopa koje je poskupilo otplatu duga i izazvalo zabrinutost zbog blokade finansiranja u zemljama sa niskim prihodima i zemljama u razvoju.
"Nastavak fiskalnog i monetarnog pooštravanja je verovatno potreban u mnogim zemljama da bi se smanjila inflacija i rešila ranjivost duga – i mi očekujemo dalje pooštravanje u mnogim ekonomijama G20 u narednim mesecima", rekao je Gudmundsson. "Ove akcije će nastaviti da utiču na ekonomsku aktivnost, posebno u interesno osetljivim sektorima kao što je stanovanje."
Prošlog meseca, MMF je izračunao da će oko jedne trećine svetske ekonomije ove i sledeće godine imati pad u najmanje dva uzastopna tromesečja, i da će izgubljena proizvodnja do 2026. biti četiri biliona dolara.
.webp){kind=icon}
