Nobelovac Douglas: Banke moraju biti malo likvidnije nego što žele

Važno je naterati banke da budu malo likvidnije nego što bi one želele da same biraju, rekao je za Bloomberg TV nobelovac Douglas Diamond, komentarišući svoje istraživanje pošto je ove nedelje dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju.

Ovogodišnju nagradu profesor sa Univerziteta u Čikagu deli sa Philipom Dybvigom, sa kojim je i istraživao krah banaka, i sa bivšim predsednikom Federalnih rezervi Benom Bernankeom.

Diamond je dodao da se regulativa koja se danas bavi likvidnošću banaka u Sjedinjenim Američkim Državama ne poklapa apsolutno sa njegovim predlozima, ali da nije ni daleko od njih.

Cilj rada sa Dybvigom je bio da razumemo zašto je finansijski sistem toliko nestabilan i podložan naglom povlačenju novca iz banaka i da li je to dobra ili loša stvar, objasnio je.

Pre njihovog istraživanja Milton Friedman i Anna Schwartz su govorili da kada banke propadnu, pada i broj depozita u bankama i količina novca u opticaju, što izaziva deflaciju, a to je loše. Međutim, Diamond objašnjava da je njemu i Dybvigu "palo na pamet da se više od toga dešava: nema veze sa bankama ili novcem."

Oni tvrde da do propasti banaka dolazi kada su banke finansirale dugoročnu nelikvidnu imovinu poput postrojenja i opreme, kratkoročnim dugovima, depozitima. Njihova teorija kaže da to funkcioniše dokle god svi misle da to funkcioniše, ali ako svi misle da će ljudi povući depozite, samo to verovanje dovodi do kolapsa banaka.

"To je dobro dokle god ne dođe do panike", kaže Diamond i dodaje da su oni pokušali da razviju koncept koji bi donosioci odluka mogli da koriste u vreme krize kako bi procenili šta to treba da urade da bi popravili krizu i šta društvo treba unapred da uradi kako bi se pripremilo, pomoću nečega poput osiguranja depozita, za krizu za slučaj da do nje dođe.

Opširnije u videu (na engleskom jeziku).

O dobitnicima Nobelove nagrade za ekonomiju za Bloomberg Adrija TV govorio je Velimir Lukić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.