Kada euribor krene da pada, klijenti će efekte videti postepeno

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) poslednji put je promenjena u julu 2023. godine. Od tada je ista i iznosi 6,5 odsto, a na poslednjem zasedanju NBS je na nepromenjenim nivoima zadržala i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Analitičari BBA očekuju da će u zaokretu monetarne politike NBS pratiti ECB, a da je prvo smanjenje kamatnih stopa za 25 baznih poena "rešen slučaj" na sledećoj sednici ECB u junu. Nakon toga, do kraja godine očekuju smanjenje stope za dodatnih 75 baznih poena, čime će se tromesečni i šestomesečni euribor spustiti na tri odsto do kraja 2024.

Ukoliko to bude slučaj, kada će se te promene osetiti na tržištu Srbije?

Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci, kaže da je likvidnost bankarskog sektora Srbije i dalje izuzetno visoka.

"Ako govorimo o trenutnoj evro likvidnosti bankarskog sektora Srbije, ona se nalazi na 4,6 milijarde evra i to je dodatni potencijal za kreditiranje; kada pričamo o dinarima, taj višak iznosi više od 500 milijardi. Ako govorimo o kreditiranju, važno je da podelimo portfolio kredita na postojeće klijente i na ono što nas očekuje u novoj produkciji. Kada govorimo o postojećim klijentima, od tipa kamatne stope zavisi dinamika kojom će se transmisioni mehanizam ECB preliti na lokalno tržište. U tom smislu, ako fokus stavimo na varijabilnu kamatnu stopu i pričamo o euriboru, svi klijenti - kako oni koji imaju stambene kredite, tako i pravna lica vezana za euribor, efekte će videti samo postepeno pošto trenutno tržište vidi smanjenje od ukupnih 100 baznih poena do kraja ove godine, ali u tri do četiri iteracije", kaže Zečević.

Dalje ističe da će dinamike za davanje tih kredita uticati na kamatne stope koje će osetiti klijenti.

"Ono što je važno jeste da će samo spuštanje kamatnih stopa prouzrokovati pozitivne efekte i sentiment na nova zaduživanja, i kako u narednim godinama budemo ušli u period gde je inflacija mirnija, tako će se korigovati sve tržišne kamatne stope i to će imati pozitivan efekat, kako na plasmane po fiksnim kamatnim stopama, tako i na one sa promenljivom kamatom", dodaje sagovornik Bloomberg Adrije.

Bloomberg Adria

 

Zečević objašnjava i da, kada se pogleda struktura domaćih kredita, najveći deo (oko 65 odsto) otpada na kredite indeksirane u evrima.

"Imajući u vidu da preko referentne kamatne stope NBS targetira tih 35 odsto dinarskih kredita u ukupnim kreditima, onda nije previše u pritisku da mora da prati ECB korak po korak. Naročito iz razloga što kod glavne kategorije dinarskih kreditiranja, a to su svakako potrošački/keš krediti, mi zbog pomenutog viška likvidnosti već neko vreme vidimo postepene korekcije kamatnih stopa ka klijentima. Banke su sve češće u kampanjama, očekujući da će se stope postepeno normalizovati; tako da NBS definitivno neće morati da prati jedan na jedan, ali svakako ove godine vidimo do nekih 1,5 odsto potencijalnog prostora za korekciju kamatnih stopa naniže", navodi u nastavku.

Takođe dodaje da je Srbija mali brod vezan za sve globalne dinamike, te treba biti vrlo oprezan prilikom davanja procena o dinamici daljih kretanja i popuštanja.

Bloomberg Adria

 

"Svakako smatramo da smo na vrhuncu kamatnih stopa i da nema potrebe za dodatnim zatezanjem. Ali i na primeru SAD se vidi da je inflacija veoma otporna i da pristup centralne banke da 'sedi' na trenutnom nivou kamatnih stopa duže - jeste put kojim će ići. U slučaju Srbije, svakako moramo pratiti ono što se dešava na geopolitičkom planu, a što može uticati kako na lance snabdevanja, tako i na energente. Ono što jeste interesantno u slučaju Srbije je da su bazna i ukupna inflacija izjednačene u martu na pet odsto, tako da je u našem slučaju važno da pratimo sve ono što dolazi sa uvozne strane, preko uvozne inflacije, jer definitivno na neke strukturne slabosti ne možemo reagovati kao država u nekom srednjem roku", naveo je Miloš Zečević.

Rast profitabilnosti u 2023. svejedno je bio izraženiji u bankama Adria regiona u odnosu na velike banke listirane na evropskim berzama. Analiza BBA pokazuje da je teško očekivati da će se za banke ponoviti godina jaka kao 2023. Zečević ipak očekuje sličnu godinu.

"Na osnovu toga što će se kamatne stope postepeno normalizovati i smanjivati u drugoj polovini godine, zbog činjenice da je na strani depozita ugrađen već dobar deo efekta povećanja kamatnih stopa, očekujem da se ova godina ponovi na nivou prethodne. Kod stambenih kredita ne očekujem ništa bolju godinu nego prethodnu, ali u domenu kredita pravnim licima, na osnovu toga što će BDP biti iznad tri odsto, očekujemo nešto bolju godinu nego prethodnu."

O tome da NBS ne mora u stopu da prati ECB kada je u pitanju zaokret u monetarnoj politici, kao i o tome šta čega bankarski sektor Srbije u pogledu profitabilnosti u 2024, poslušajte u intervjuu.
 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar