NBS i ECB do juna istim putem, posle je slika nejasnija

Većina analitičara vidi jun kao mesec kada će centralne banke, kako u Srbiji, tako i u regionu i svetu početi da konačno smanjuju kamatne stope. Međutim, još uvek postoji velika neizvesnost u pogledu tajminga monetarnog zaokreta, a pogotovo daljih poteza centralnih banaka.

Danas će Narodna banka Srbije (NBS) objaviti svoju odluku o tome da li će referentna cena zaduživanja i pre juna biti smanjena sa trenutnih 6,5 odsto. Samo par sati nakon toga, o svojoj monetarnoj odluci izvestiće i Evropska centralna banka (ECB), koja se sastaje u Frankfurtu.

 

 

Iako se očekuje da će i jedni i drugi centralni bankari gotovo izvesno kamatne stope ostaviti na trenutnim nivoima, investitori će sa punom pažnjom pratiti poruke koje budu došle od predsednice ECB Christine Lagarde, ali i NBS.

"Očekujemo da NBS zadrži trenutni nivo kamatnih stopa na današnjoj sednici. Opadajuća putanja inflacije daje prostora NBS da krene da razmišlja o trenutku kada će smanjivati kamatne stope, ali trenutno ne postoje uslovi za to, budući da je inflacija na nivou od 5,7 odsto (HICP) međugodišnje", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Iako je bazni efekat dosta jak i matematički omogućava negativan trend stopi inflacije, i dalje su prisutni inflatorni pritisci. 

 

Analitičari ukazuju na cene proizvođača za domaće tržište koje su u martu rasle najbrže od avgusta 2023, dok su uvozne cene čak smanjene 3,5 odsto prema poslednjim podacima. Ovo nam govori o tome da su trenutni inflatorni pritisci u najvećoj meri domaćeg karaktera.

"Očekujemo da inflacija zadrži određenu perzistentnost uslovljenu dobrom dinamikom tražnje na domaćem tržištu. Zarade su rasle 9,4 odsto u realnom iznosu u februaru, penzije čak 15,3 odsto, što uslovljava rast potrošnje. Maloprodaja je nastavila da ubrzava rast i povećana je u realnom iznosu 8,8 odsto međugodišnje u februaru. Ovakvi trendovi će se nastaviti i u narednim mesecima usled pomenutih dobrih finansijskih uslova za potrošnju, ali i oporavka sentimenta potrošača, kako je inflacija značajno usporila u odnosu na prethodnu godinu", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Ekonomisti koje je anketirao Bloomberg u svojoj poslednjoj anketi očekuju da će danas kamatne stope ostati iste, a prvo smanjenje stopa očekuju u junu. Ista su i očekivanja analitičara Bloomberg Adrije.

"Transmisija monetarne politike je ispunila svoj pun potencijal i već vidimo da kamatne stope na dinarske kredite stagniraju, ali i naznake oporavka kreditne aktivnosti. Sve su to faktori koji će omogućiti da inflacija ipak ostane povišena u proseku od 4,6 odsto u 2024 godini, ali će negativan trend i povratak u ciljani koridor stvoriti uslove NBS da pristupi smanjivanju kamatnih stopa u drugoj polovini godine", dodaju analitičari.

Iz ECB možda jasnije poruke, problem i inflacija u SAD

Ni centralna monetarna institucija evrozone danas ne bi trebalo da bilo koga iznenadi svojom odlukom. Stav ekonomista koje je anketirao Bloomberg jeste da bi prvo smanjenje moglo da dođe u junu, a da će posle toga ECB kamatne stope smanjivati barem do kraja 2025. godine.

Nakon smanjenja koja bi trebalo da uslede jednom kvartalno, kamatna stopa na depozite bi krajem sledeće godine trebalo da bude 2,25 procenata, pokazuje poslednja Bloombergova anketa. I analitičari Bloomberg Adrije jun vide kao vreme kada će nastupiti zaokret.

"Ne očekujemo da ECB pristupi smanjenju kamatnih stopa na ovonedeljnoj sednici, ali očekujemo da narativ bude jasniji u smeru trenutka kada će pristupiti smanjenju kamata. Trenutni izgledi su da će to biti junska sednica, pa se fokus pomera na intenzitet smanjenja do kraja godine", rekli su.

Ukoliko inflacija nastavi da usporava i ne bude nikakvih iznenađenja, analitičari očekuju četiri smanjenja kamatnih stopa  u koracima od 0,25 procentnih poena do kraja godine. Oni navode da bi već to znatno smanjilo restriktivnost monetarne politike ECB i teret kamatnih stopa na ekonomije.

"Prema najnovijoj anketi o kreditnoj aktivnosti, banke i dalje vide slabljenje tražnje za kreditima, što svedoči o tome da se tražnja iz kreditnog kanala drži pod kontrolom", rekli su i dodali da inflacija u evrozoni ide ka cilju od dva odsto.

"Tržište rada je zategnuto, pa pritisci na zarade omogućavaju nešto veću perzistentnost baznim kategorijama inflacije – tipa uslugama koje su radno intenzivne i čija se inflacija od novembra ne spušta ispod četiri odsto. To su i faktori koji trenutno ograničavaju akcije ECB, i zahtevaju opreznost u donošenju odluka i u samoj komunikaciji", zaključili su.

Međutim, postoje novi rizici iz SAD, gde je inflacija u martu nenadano ubrzala, a tržišta očekuju da će Federalne rezerve odložiti prvo smanjenje kamatnih stopa.

Za razliku od ranijih meseci, tržišta svopova sada predviđaju manje od dva smanjenja stopa Feda do kraja godine, a prvo moguće smanjenje vide tek u septembru. ECB na stope u SAD mora da obrati pažnju zbog mogućih kapitalnih odliva, kao i kursa evra prema dolara.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar