Nestle će koristiti domaću soju, čiji je uvoz 2023. bio rekordan, a setva podbacila

Kompanija Nestle je u Srbiji prošle nedelje otvorila fabriku biljne hrane i namirnice će nabavljati od lokalnih proizvođača koji su uključeni u njihov program regenerativne poljoprivrede. 

Nestle prati trend koji je prisutan u svetu. Akcije svetski najpoznatijeg proizvođača hrane na biljnoj bazi Beyond Meat Inc. skočile su sredinom prošle nedelje čak 106 odsto. Prihod od 73,7 miliona dolara bio je iznad prosečne procene analitičara Bloomberga od 66,8 miliona dolara. Prodaja u SAD i na međunarodnom tržištu nadmašila je očekivanja.

Izvršni direktor Ethan Brown je rekao da će kompanija preduzeti niz akcija u 2024. godini kako bi pronašla put do profitabilnosti, uključujući smanjenje operativnih troškova, prilagođavanje cena i puštanje novog, zdravijeg Beyond Burgera.

Budući da je soja jedna od ključnih namirnica kada je reč o veganskoj ishrani, nameće se pitanje odakle će Nestle nabavljati soju u Srbiji.

Alessandro Zanelli, direktor tržišta Nestle u Ukrajini i Moldaviji, a odnedavno i SEEM regiona (koji uključuje i Srbiju) rekao je na otvaranju fabrike u Surčinu, investicije od 83 miliona evra u Srbiji, da će se prevashodno oslanjati na domaće proizvođače soje.

To su za Bloomberg Adriju i potvrdili iz ove kompanije, rekavši da će njihov dobavljač ADM nabavljati soju od lokalnih proizvođača.

"Što se tiče količine soje, za ovu godinu nam je plan da poljoprivredni proizvođači soju uzgajaju na 3.300 hektara i u zavisnosti od vremenskih uslova, planirani prinos je oko 8.000 tona soje", kažu u kompaniji Nestle.

Depositphotos

 

U Srbiji se u poslednjih pet godina soja, kao ratarska kultura, seje na oko 210-235 hiljada hektara (8-10 odsto ukupnog obradivog zemljišta), što je relativno retko promenljiva kategorija u kratkom vremenskom periodu.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize u PKS, kaže da se u 2023. godini uočava da je manje zasejano soje nego prethodnih godina za oko 10 odsto, što je znatno ispod petogodišnjeg proseka.

Kada je reč o proizvodnji, treba imati u vidu da je reč o kulturi koja je izuzetno osetljiva na visoke vremenske temperature, stoga su i ukupni godišnji prinosi podložni oscilacijama.

Sagovornik Bloomberg Adrije navodi da je 2022. godina bila godina velikih suša, koja se poprilično negativno odrazila na useve soje širom zemlje, pa je i ukupan prinos znatno ispod petogodišnjeg proseka.

"Vremenske prilike su osnovni faktor koji u velikoj meri određuje spoljnotrgovinsku razmenu ovog proizvoda. Ukoliko je rodna godina dobra, kao na primer 2020. godina, izvoz soje može dostići i oko 100 miliona evra. Ako je godina loša, kao 2022. godina, određeni deo potreba mora se namiriti uvozom, ili nabavkom iz inostranstva."

Jasan trend u spoljnotrgovinskim parametrima ne postoji i pretežno su predodređeni vremenskim faktorom.

"Ukoliko posmatramo 2020. godinu, koja se može označiti kao najbolja godina za ovu kulturu, možemo konstatovati da je u ovom periodu gotovo trećina proizvedene soje bila namenjena plasmanu u inostranstvo", navodi Ranković.

U 2023. godini ukupan uvoz soje dostigao je 54 miliona evra ili, izraženo količinski, čak 107 hiljada tona, što je u kvantitativnom smislu najveći uvoz poslednjih godina. Oko 78 odsto soje uvezeno je iz susedne Hrvatske, koja je glavni dobavljač ovog proizvoda u 2023. godini, a oko 14 odsto iz Mađarske. Ostale zemlje imaju znatno manje učešće.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar