Rezolucija Evropskog parlamenta još jedna opomena za Srbiju

Poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su danas u Strazburu rezoluciju u kojoj se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Prištinom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom, što uključuje uvođenje sankcija Rusiji.

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da usvojena rezolucija o Srbiji ne dovodi u pitanje njenu evropsku budućnost ni pitanje proširenja EU, ali da Beograd treba da načini niz koraka pre ulaska u Uniju.

Ova rezolucija za Srbiju nije obavezujuća, međutim, EP je važna institucija kada je u pitanju proces pristupanja Srbije, zbog čega njen glas treba uvažavati, rekao je predstavnik Centra za evropske politike Strahinja Subotić za Bloomberg Adriju.

Ukazuje da formalno-pravno gledano, njegova konkretna uloga i moć da utiču na proces Srbije se gleda na samom kraju, kada će upravo EP doneti odluku da li je Srbija ispunila sve svoje zadatke i zatvorila sva poglavlja.

Na pitanje da li bi ova rezolucija mogla da ugrozi ekonomske investicije koje Srbija ima sa zemaljama članicama EU, Subotić smatra da trenutno ne može, jer i dalje na snazi ostaje sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Pored toga, podseća, EU je već odredila IPA fondove, uokvirujući ih u investicioni plan i da su već utemeljni ključni projekti koji će se realizovati sledeće godine.

Prema podacima objavljenim na zvaničnom sajtu Evropske unije, Srbija najviše ekonomski sarađuje sa zemljama članicama i prošle godine je trgovina dva entiteta iznosila 30,28 milijardi dolara, dok je Rusija bila četvrti najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa 2,37 milijardi evra.

"Njihov izveštaj je više opomena da EU gleda pažljivo ono što Srbija radi i da ako nastavi tako da se ponaša da će EP biti sve glasniji i glasniji kada je u pitanju vladavina prava u Srbiji, ali i neuslagašavanje sa spoljnom politikom", rekao je Subotić.

To bi značilo da će EP snažnije pritiskati i Evropsku komisiju, koja vodi proces, kao i zemlje članice koje učestvuju u procesu da ne vrše napredak sa Srbijom.

Vučić: Drago nam je što EP nije prihvatio prekid pregovora sa Srbijom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je zadovoljan zbog toga što EP nije prihvatio predlog da se prekinu pregovori o pristupanju sa Srbijom zbog stava o ratu u Ukrajini, ali da će zvanični Beograd i dalje nastaviti da se ponaša u skladu sa interesima države.

"Bilo je pokušaja pojedinih poslanika u EP da se izglasa prekid pregovora sa Srbijom. Nama je drago što to nije izglasano, jer bi bilo pogrešno, i hvala većini u EP koja to nije prihvatila... Ali ja sam jednom rekao - svako neka radi svoj posao. Ako misle da treba nekoga da molimo za nešto - nećemo", rekao je Vučić.

On je rekao da je veoma važno da Srbija bude na evropskom putu, ali da je takođe važno da ima slobodu i pravo da razmišlja o svojim interesima.

Pozivanje Srbije da se vrati na kolosek

U delu izveštaja, primetio je Subotić, navodi se da Srbija treba sebe da vrati na pravi put, implicirajući da je Srbija ispala sa koloseka. Dodaje da napredak Srbije ka EU više neće zavistiti samo od dijaloga sa Prištinom i vladavine prava, već i od spoljne politike.

To je nedavno izjavio i američki ambasador u Srbiji Christopher Hill, koji je naveo da Srbija treba da udvostruči svoje napore i da se vrati u zapadne institucije, odnosno da se usaglasi sa Evropskom unijom.

"Srbiju očekuje budućnost u Evropskoj uniji, to je njen cilj i verujem da će tamo stići", rekao je Hill.

Što rat duže traje, pritisci će biti veći

Subotić smatra da će pritisci na Srbiju biti sve veći ukoliko rat bude duže trajao i bio krvaviji. Dodaje da EP očekuje da nova vlada i paralment u javnosti više ističu pomoć koju Srbija dobija od EU i koji su benefiti od članstva.

Ukazuje da bi EP mogao da podstakne države da manje ulažu u Srbiju i da to bude štap koji će namamiti Srbiju da se vrati na kolosek.

Evropske kompanije su najvažniji investitori u našoj zemlji i po broju i po vrednosti investicija. Takođe, evropske kompanije zapošljavaju i veliki broj ljudi - samo nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 70.000 ljudi.

EP prvi put pozvao na međusobno priznanje

EP je u današnjoj Rezoluciji prvi put pozvao na međusobno priznanje. Subotić kaže da EU mora u tom slučaju da bude mudrija i da međusobno priznanje nije prava osnova za pregovarački okvir, već normalizacija odnosa.

Takvo definisanje, kaže Subotić, samo će naterati Srbiju da gleda kritički na rezoluciju i da nastavi sa neuvođenjem sankcija Rusiji.

Rezolucija, zasnovana na izveštaju koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, usvojena je na plenarnoj sednici EP sa 523 glasa "za", protiv je bilo 78 poslanika, uz 34 uzdržana.

Raspoloženje građana nije na strani EU 

Međutim, većina Srba bi odbila članstvo u EU, iako su svesni da je su njene zemlje članice najviše ulagale u Srbiji prethodnih godina, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Demostat.

Bloomberg

Naime, čak 51 odsto glasalo bi protiv članstva u EU na nacionalnom referendumu, dok bi 34 odsto glasalo "za", oko 11 odsto građana ne bi učestvovalo u takvom glasanju, a četiri odsto bilo je neodlučno.

U delu istraživanja o napadu Rusije na Ukrajinu, skoro dve trećine reklo je da je NATO u velikoj meri kriv, dok oko 10 odsto smatra da je Rusija uglavnom ili u potpunosti kriva. Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin je, prema istraživanju, bio na vrhu liste svetskih lidera koje Srbi favorizuju, i to sa 40 odsto.