Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji, a neke od njih podrazumevaju zamrzavanje ruske imovine, ograničenje uvoza gasa, embargo na naftu, zabranu letova.
Pritisci sa Zapada na Srbiju da se jasno odredi prema vojnim akcijama Rusije u Ukrajini, međutim, ne prestaju, iako je u Ujedinjenim nacijama osudila taj rat. Poslednjih nedelja od dva visokopozicionirana zvaničnika EU i SAD stigli su novi pozivi da se Srbija pridruži sankcijama.
Najpre je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi rekao u Evropskom parlamentu da EU treba da prizna da je Srbija u "teškoj geopolitičkoj situaciji", ali da Beograd treba da pokaže jasnu posvećenost Uniji.
"Pitanje sankcija je samo simptom problema. Zato treba da budemo u potpunosti spremni da podržimo Srbiju u njenom daljem usklađivanju sa politikama EU prema ruskom ratu u Ukrajini", rekao je Varhelyi.
S druge strane, američki ambasador u Srbiji Christopher Hill je posle sastanka sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem nedavno jasno stavio do znanja da se od Srbije očekuje jasno stanovište o "poštovanju međunarodnog prava i osudi ruske agresije na Ukrajinu", kako je navedeno u saopštenju Predsedništva.
Hill je dan ranije u izjavi medijima istakao da Srbija treba da udvostruči svoje napore i da se vrati u zapadne institucije, odnosno da se usaglasi sa Evropskom unijom. "Srbiju očekuje budućnost u Evropskoj uniji, to je njen cilj i verujem da će tamo stići", rekao je Hill.
Ekonomija teg koji će prevladati na Istok - Zapad vagi?
Što se tiče srpske ekonomije, brojke pokazuju da je evropsko tržište za nju već sadašnjost, jer najveću spoljnotrgovinsku razmenu Srbija već godinama ostvaruje upravo sa članicama EU.
Prema podacima objavljenim na zvaničnom sajtu Evropske unije u Srbiji, prošle godine je trgovina dva entiteta iznosila 30,28 milijardi dolara, dok je Rusija bila četvrti najveći spoljnotrgovinski partner Srbije sa 2,37 milijardi evra.
Ukupna vrednost srpskog izvoza u EU je dostigla novi rekord u 2021. godini i iznosila je skoro 14 milijardi evra, što znatno prevazilazi pretpandemijski rekord u 2019. godini, kada je iznos bio 11,4 milijarde.
Izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza iz EU. Pokrivenost uvoza izvozom sa srpske strane u odnosu na EU se poboljšala sa 48 odsto u 2009. na više od 85 odsto u 2021.
Pojedine zemlje članice EU tradicionalno su na vrhu liste najvažnijih trgovinskih partnera Srbije u oblasti robne razmene, posebno Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija.
Tržište EU predstavlja i najvažnije izvozno odredište srpskih poljoprivrednih proizvoda jer se više od polovine srpskog poljoprivrednog izvoza isporučuje u EU. U 2020. godini srpski poljoprivredni izvoz u EU činio je 55 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije.
Pored toga, evropske kompanije su najvažniji investitori u našoj zemlji i po broju i po vrednosti investicija. Takođe, evropske kompanije zapošljavaju i veliki broj ljudi - samo nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 70.000 ljudi.
Strane direktne investicije (SDI) koje dolaze iz EU činile su skoro 68 odsto ukupnih SDI koje su dolazile u Srbiju od 2010. do 2020. U apsolutnim iznosima, SDI iz zemalja EU dostigle su 17,5 milijardi evra u tom periodu.
S druge strane, Srbija je vezana za Rusiju energetski. Prema podacima Agencije EU za saradnju energetskih regulatora (ACER) iz 2020. godine, Srbija 89 odsto zavisi od ruskog gasa, dok ostalih 11 odsto dobija iz sopstvenih izvora.
Kada je reč o nafti, Rusija nije najveći srpski dostavljač nafte, već Irak. Od ukupnog uvoza, 57 odsto čini nafta iz Iraka, a samo 16 odsto ruska nafta.
Ruski energetski gigant Gazprom je od 2008. godine vlasnik Naftne industije Srbije (NIS), kada je postao i vlasnik svih NIS-ovih naftnih i gasnih bušotina. Takođe, Gazprom je i 51 odsto vlasnik gasnog skladišta Banatski Dvor. Srbija skoro deceniju planira izgranju novog skladišta u Itebeju, a za izgradnju tog skladišta potrebna joj je saglasnost Gazproma.
Između ostalog, rusko tržište je važno i za srpske poljoprivredne proizvode, posebno za srpske jabuke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva tri meseca ove godine, iz Srbije je izvezeno 79.835 tona svežih jabuka, više nego bilo kog drugog proizvoda koji je išao iz Srbije za Rusiju.
Srbija planira da smanji oslanjanje na ruski gas
Srbija planira da zameni najmanje 40 odsto uvoza ruskog gasa drugim izvorima kada bude završena gasna interkonekcija sa Bugarskom u septembru 2023. godine, izjavila je ranije ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Trenutno sav uvoz gasa u Srbiju dolazi iz Rusije, a alternative uključuju LNG sa terminala u Grčkoj i drugih izvora preko Bugarske.
"U razgovorima smo i trebalo bi da zakupimo kapacitete za grčki LNG i za druge izvore", rekla je ranije Mihajlović.
Međutim, Srbija je nedavno odlučila da ne odustane od ruskog gasa i da sa Gazpromom potpiše novi trogodišnji ugovor o nabavci 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, ne smanujući količinu.
Raspoloženje građana nije na strani EU
Međutim, većina Srba bi odbila članstvo u EU, iako su svesni da je su njene zemlje članice najviše ulagale u Srbiju prethodnih godina, pokazalo je istraživanje koje je sprovela agencija Demostat.
Naime, čak 51 odsto glasalo bi protiv članstva u EU na nacionalnom referendumu, dok bi 34 odsto glasalo "za", oko 11 odsto građana ne bi učestvovalo u takvom glasanju, dok je četiri odsto bilo neodlučno.
Bloomberg
U delu istraživanja o napadu Rusije na Ukrajinu, skoro dve trećine reklo je da je NATO u velikoj meri kriv, dok oko 10 odsto smatra da je Rusija uglavnom ili u potpunosti kriva. Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin je, prema istraživanju, bio na vrhu liste svetskih lidera koje Srbi favorizuju, i to sa 40 odsto.
.webp){kind=icon}
