Ekonomisti: BDP će rasti dva odsto ako ne bude suše

Bruto domaći proizvod (BDP) u 2023. biće uvećan za oko dva odsto, kažu projekcije istraživača sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objavljene u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora.

U ovakva predviđanja uključena je nešto bolja poljoprivredna sezona nego što je bila prethodna (sa učešćem od 0,5 procentnih poena), kao i rast u sektoru informacionih tehnologija, objasnio je na pres-konferenciji profesor na Ekonomskom fakultetu Milojko Arsić, dodavši da rast privrede počiva na pretpostavci da nećemo imati suše nalik na one iz prethodne godine.

 

 

Nakon što je ostvarila bolje rezultate u 2020. i 2021. (što je kao posledicu imalo veću smrtnost tokom pandemije virusa kovid 19), Srbija je u 2022. godini po pitanju privrednog rasta ostala iza Evropske unije i Centralnoistočne Evrope sa skromnim 2,3 odsto.

Dodat još jedan rizik

Pored inflatornih pritisaka i efekata do kojih dovode posledično više kamatne stope, ovaj put je na spisak dodat još jedan izazov koji se našao pred svetskom privredom, a odnosi se na bankarski sektor.

Nakon dešavanja u vezi sa nekoliko propalih banaka iz Sjedinjenih Američkih Država, kao i za švajcarsku banku Credit Suisse, stabilnost finansijskog sistema je postala još jedan od ciljeva najvećih svetskih centralnih banaka. "Faktori koji su doveli do ovih događaja u Sjedinjenim Američkim Državama postoje i kod drugih banaka", rekao je Arsić i objasnio da ovo više nije samo pitanje za bankarski sektor ili centralne banke.

"Države sada moraju da prave mikseve, kompromise i da balansiraju po ovom pitanju", rekao je profesor.

Deo neizvesnosti potiče od geopolitičkih faktora kao što su rat u Ukrajini i pogoršanje odnosa između Zapada i Kine, koji u kratkom roku mogu da dovedu do ponovnog rasta cena primarnih proizvoda, kao što su hrana i energenti, što bi dovelo do rasta inflacije na nivou sveta, ogradili su se istraživači.

NBS previše optimistična

Osvrćući se na pitanje rasta cena, Arsić je naveo da je inflacija u Srbiji (16,1 odsto u februaru) skoro dvostruko viša od stope inflacije u evrozoni, a da je tempo rasta cena u Srbiji različit zbog toga što su evropske zemlje ranije dozvolile da se cene energenata preliju na stanovništvo.

On je dodao da je projekcija Narodne banke Srbije (NBS), prema kojima će se stopa inflacije na kraju godine naći na nivou od oko osam odsto, previše optimistična. Kako se predviđa u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora, stopa rasta cena bi u decembru mogla da se nađe na nivou od oko 10 odsto.

Očekuje se da će NBS u cilju smirivanja inflacije kamatne stope morati da podigne još jednom ili dva puta. "Za državu je bolje da se inflacija smanji brže", jer se tako smanjuju troškovi za celu privredu.

 

 

Projekcija ne uzima u obzir nova fiskalna davanja koja do sada nisu pominjana. "Dodatni stimulansi nisu poželjni i zbog stanja u javnim finansijama i zbog inflacije", rekao je Arsić.

Primenom restriktivne monetarne i fiskalne politike povećavaju se šanse za relativno brzo obaranje inflacije. Brzo obaranje inflacije je od presudne važnosti kako bi se sprečilo pokretanje spirale između inflacije i zarada, navodi se u izdanju.

"Što inflacija bude duže trajala, to će sve veći broj privrednih subjekata ukalkulisati visoku inflaciju u svoje planove", zaključuje se.

Prema poslednjoj projekciji analitičkog tima Bloomberg Adrije, inflacija će u Srbiji u 2023. godini iznositi 11,4 odsto po HICP metodologiji, što je za samo 0,4 procentna poena niže od proseka iz 2022. Po pitanju privrednog rasta, naši analitičari su pesimističniji od profesora sa Ekonomskog fakulteta i očekuju rast BDP-a od 1,3 odsto u ovoj godini.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar