.webp){kind=icon}
Prethodna godina bila je izazovna na mnogo različitih frontova - kako za kompanije, tako i za građane. I nakon svega, iako je nova godina počela, ekonomija nije okrenula novi list.
Kada pomislimo na proteklu godinu (bar ukoliko razmišljamo o ekonomiji) verovatno ćemo prvo pomisliti na visoku inflaciju. Ali, kako ekonomisti kažu, rastu cena, bar još neko vreme, nije došao kraj.
Bankari očekuju da će inflacija u Srbiji tokom 2023. opasti, ali da će ipak ostati povišena. Prema njihovim rečima, i u Srbiji i u inostranstvu zatezanje monetarne politike uskoro će početi da daje rezultate, ali će se posledice inflacije još uvek osećati.
Opširnije
Srpske osiguravajuće kuće u 2023. očekuju rast profitabilnosti
Prema podacima NBS, premija u sektoru osiguranja je u trećem kvartalu 2022. na godišnjem nivou porasla za 12,2 odsto i dostigla je 846 miliona evra.
11.01.2023
Banke mogu da pokažu fintek sektoru ko je gazda
Smanjenje broja radnih mesta i kolaps procena vrednosti proširili su se po celom fintek sektoru.
30.12.2022
Srpski finansijski sektor bi mogao da uplovi u kripto-vode, ali neće
Finansijske institucije još nisu spremne da operišu digitalnom imovinom, iako im je zakon to omogućio pre godinu i po dana.
28.12.2022
Dok se svi slažu da će inflacija početi da pada (iako treba uzeti u obzir i visoku bazu iz 2022. godine), ekonomisti se mimoilaze kada predviđaju kada će se vratiti na ciljani nivo. Inače, Narodna banka Srbije (NBS) odredila je u decembru ciljanu stopu ukupne inflacije, za period od januara 2023. do decembra 2025. godine u visini od tri odsto, s dozvoljenim odstupanjem ± 1,5 procentnih poena.
O očekivanjima za 2023. godinu razgovarali smo sa predstavnicima nekih od najvećih srpskih banaka, koji su podelili svoja razmišljanja u pogledu inflacije, kamatnih stopa i kursa, kao i o poslovnim planovima i strahovima u godini pred nama.
Najveća banka u Srbiji po prihodima, banka Intesa, ne očekuje da možemo da prevaziđemo inflaciju, ali smatra da će zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka i povlačenje viška novčane mase iz privreda doprineti njenom smanjenju i vraćanju u ciljane vrednosti. Iz NLB Komercijalne banke predviđaju da će se inflacija vratiti u koridore krajem ove ili u toku sledeće, dok Erste banka malo pesimističnije navodi da će se to dogoditi u sledećoj, 2024. godini.
"Prognoze su, kako kod nas, tako i u inostranstvu, da će ova borba početi da daje rezultate u prvoj polovini 2023, iako će stope inflacije biti i dalje iznad željenih, dok je cilj za vraćanje u koridore kraj 2023, mada to izvesno može biti produženo i na 2024. godinu", kažu iz NLB Komercijalne banke.
NLB Komercijalna banka
Erste banka pominje i pojam stagflacije, koji označava spoj visoke inflacije i pada proizvodnje. "Odsustvo rasta u kombinaciji sa visokim stopama inflacije širom centralne i istočne Evrope ukazuje na scenario stagflacije u regionu. Kada je reč o prognozama za Srbiju, u proseku, stručnjaci očekuju da će inflacija sledeće godine tek neznatno opasti, pre nego što se 2024. godine bude vratila u ciljni koridor", kažu iz Erste banke.
Raiffeisen banka očekuje da će se inflacija ove godine smiriti i u Srbiji i u evrozoni, mada tek u drugoj polovini godine, pošto će u prvoj polovini delovati povećanje cene struje i gasa, kao i zarada u javnom sektoru i penzija.
"Dalje, nakon dve 'sušne' godine, ostaje nepoznanica kakva će biti i poljoprivredna sezona, tako da će i to uticati na usporavanje cena ili na to da one ostanu povišene u slučaju lošije poljoprivredne sezone. Na kraju 2023. godine očekujemo da će inflacija završiti na nivou od 8,5 odsto nakon procenjenih 15,5 odsto u 2022. godini", rekli su predstavnici Raiffeisen banke.
Rašće i kamate
Što se kamatnih stopa tiče, ekonomisti i tu očekuju dalji rast, bar u prvom kvartalu 2023. godine. Iz Raiffeisen banke kažu da očekuju da će kamatne stope porasti do šest odsto u prvom kvartalu i da će ostati na tom nivou do naredne godine, dok iz Erste banke očekuju da će Evropske centralna banka (ECB) i NBS nastaviti pooštravanje monetarne politike u prvoj polovini godine.
Ako govorimo o kursu, bankari očekuju da će dinar i ove godine biti stabilan, mada neki naglašavaju da ipak ima mesta za dozu neizvesnosti zbog geopolitičkog rizika.
Erste banka očekuje da će kurs biti stabilan u narednom periodu jer NBS usmerava devizne rezerve na održavanje vrednosti dinara, a banca Intesa da je "priliv investicija i efektivnog stranog novca dovoljan da obezbedi adekvatan nivo deviznih rezervi", te "ne bi trebalo očekivati fluktuacije kursa domaće valute".
Depositphotos
U međuvremenu, iz Raiffeisen banke kažu da očekuju usporavanje deviznih priliva, to jest doznaka, usled usporavanja globalne ekonomije i stranih direktnih investicija usled geopolitičkog rizika. Napominju da postoji mogućnost i za odlivom stranih direktnih investicija koje su stigle u zemlju 2022. kao realokacija iz rizičnih regiona, koja i nisu bila investirana.
Drugim rečima, dok s jedne strane rekordno visoke devizne rezerve garantuju stabilnost domaće valute i u narednoj godini, kod deviznog kursa postoji dosta nepoznanica i neizvesnosti, i "pored posvećenosti NBS-a da održi devizni kurs stabilnim zbog visoke evroizacije".
S vedrije strane, ekonomisti ne očekuju da će srpsku ekonomiju zadesiti veliki potresi, mada napominju da treba obratiti pažnju na potencijalni rast nenaplativih kredita (NPL).
"Razlog za ovakvu vrstu skromnog optimizma leži u činjenici da je NBS izašla sa preporukama oko produženja rokova otplate keš i stambenih kredita koje će uticati na rasterećenje klijenata i njihovog kućnog budžeta. Osim toga, spominje se dalja podrška države kroz garantnu šemu tri i slične mere koje će omogućiti da se smanje efekti krize izazvani rastom kamatnih stopa, inflacijom i energetskom krizom", napominju iz Erste banke.
Rizici
Kao najveće rizike u godini pred nama, neke od najvećih srpskih banaka navode dalji rast kamatnih stopa i kreditne rizike. Kako objašnjavaju predstavnici NLB Komercijalne banke, rast kamatnih stopa bi u prvi mah bio pozitivan za bilans uspeha banke, ali "treba sagledati sveukupan uticaj", s obzirom na to da rast kamatnih stopa vodi do opadanja kreditne aktivnosti jer su građani manje zainteresovani za kredite.
Erste banka potencijalne izazove vidi u sprovođenju mera restrukturiranja kreditnih obaveza i upravljanju portfoliom i kapitalom banke, dok Raiffeisen pominje i pretnju koja je protekle godine bila aktivna u različitim sektorima i nije nužno vezana za bankarsko-informatičku bezbednost.
"Najveće izazove vidimo pre svega u kreditnim rizicima, pritiscima na troškove poslovanja u uslovima visoke inflacije i rastućim troškovima finansiranja, kao i u delu informatičke bezbednosti. Ako govorimo isključivo o nekim vanrednim izazovima, to bi bi svakako bio rizik da inflacija i ekonomski rast budu znatno lošiji nego procenjeni", navode iz Raiffeisen banke.
Planovi za 2023.
Banke u narednom periodu, sem širenja na tržištu i osvajanju velikog broja klijenata, stavljaju digitalizaciju u primarni fokus stragetegija, s obzirom na to da se potrebe klijenata menjaju. Svaka banka je u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije istakla da će se između ostalog fokusirati na digitalizaciju.
Što se Erste banke tiče, završiće novi operativni sistem sredinom sledeće godine i investiraće dodatna sredstva u veći broj biznis inicijativa koje će povećati stepen digitalizacije, efikasnost procesa i poboljšati digitalne kanale komunikacije sa klijentima. Kao jedan od glavnih rezultata svojih investicija banka očekuje dalji organski rast obima i broja klijenata.
I Raiffeisen će se usmeriti na rast broja klijenata, digitalne inovacije i poboljšanje korisničkog iskustva, a navode i umeren rast kreditne aktivnosti. Podsetimo, ta banka je u aprilu 2022. godine okončala akviziciju tadašnje Credit Agricole banke, koja se sada zove RBA banka. Akvizicija je uključila i lizing kompaniju, tako da je CA Leasing u septembru pripojen Raiffeisen Leasingu. Potpuna integracija banaka planirana je za drugi kvartal 2023. godine.
Bloomberg
Očekuju da će po vrednosti ukupne aktive zauzeti treću poziciju na bankarskom tržištu, sa preko 12 odsto tržišnog učešća, što je i njihov primarni cilj za tekuću godinu.
"Ukoliko se ukaže prilika za dodatni neorganski rast kroz kupovinu neke druge banke ili portfolija kreditnih proizvoda, ta mogućnost će sigurno biti razmatrana kao jedna od potencijalnih strateških opcija", kažu iz te banke.
Još jedna banka koja je dokaz da na tržištu deluje ukrupnjavanje je NLB Komercijalna banka, koja je nastala spajanjem Komercijalne i NLB banke u složenom procesu koji je završen prošle godine.
"Mi smo tokom 2022, zahvaljujući spajanju, uspeli da u novoj banci objedinimo 4,8 milijardi evra vrednu zajedničku aktivu, oko milion aktivnih klijenata, za približno 25 procenata veći kreditni portfolio, kao i značajno više proizvoda i usluga. Za izuzetno kratak vremenski period zabeležili smo značajan rast profitabilnosti, ostvarivši profit od 52 miliona evra, visoku adekvatnost kapitala i snažan napredak u svim ključnim segmentima poslovanja", navode iz te banke.
Što se ove godine tiče, navode interesantnu novinu, koja je u Sloveniji već implementirana. "U Sloveniji je već sada moguće potpisati svaki dokument putem mobilnog telefona, dobiti ili produžiti kreditnu karticu, dobiti keš kredit - to je standard koji planiramo da implementiramo i u Srbiji", kažu iz te banke.
Planovi najveće srpske banke, banka Intese, uključuju, pored digitalizacije, i integraciju ESG principa u sve segmente poslovanja. Banka takođe navodi da će jedna inicijativa omogućiti kroz model saradnje koji kombinuje bankarske usluge i proizvode osiguranja, klijentima olakša upravljanje rizicima u vezi sa korišćenjem standardnih bankarskih proizvoda i obezbedi im veću sigurnost za porodicu, domaćinstvo, imovinu i poslovanje.
Intesa
Takođe, planiraju pokretnje tri nova fonda Intesa Investa uz već postojeća četiri, za koje navode da su kroz dosadašnja investiranja klijenata ostvarili preko 30 odsto tržišnog učešća.
Banka radi na uvođenju digitalne faktoring platforme, koja će im omogućiti brzu i efikasnu prodaju potraživanja, odnosno obaveza prema inostranim dobavljačima u zemljama u kojima posluju banke članice Intesa Sanpaolo grupe i učesnice u programu - Italiji, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Albaniji, kao i Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Još jedan od ciljeva predviđenih poslovnim planom jeste razvoj digitalne platforme, koji podrazumeva unapređenje procesa za obavljanje usluga preko aplikacija za fizička i za pravna lica. Između ostalog, banka će raditi na tome da i biznis klijentima omogući da apliciraju i realizuju kreditni zahtev u potpunosti onlajn.
Sa ciljem da proširi spektar proizvoda koje je moguće ugovoriti preko usluga digitalnog bankarstva, omogućiće i aktivaciju i korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata, odnosno digitalnog potpisa, koji bi klijentima, najpre fizičkim, a zatim i pravnim licima, zamenio svojeručni, a banci olakšao uvođenje bezpapirnog principa poslovanja.
