Zdravlje i likvidnost zajmoprimaca ključna je briga za sve finansijske institucije u dolazećoj godini. Optimistični scenario bio bi da se inflacija brzo stavi pod kontrolu, a da se pritom kamatne stope ne podignu previše. To bi skratilo potencijalnu reseciju i u tom bi imaginarnom svetu verovatno samo najrizičniji zajmoprimci bi upali u nevolje. To, međutim, još uvek znači gubitke za zajmodavce.
Najveće banke sa najjačim bilansima - kao što su JPMorgan Chase, Bank of America ili BNP Paribas, trebalo bi da budu u stanju da mirno prihvate ovaj scenario. Međutim, čak i u ovom idealnom scenariju, mnoge fintek kompanije koje su se prebacile i na poslove kreditiranja građana, verovatno će se takođe naći u problemima zbog njihove sve veće koncentracije na rizičnije, sada preopterećene zajmoprimce.
Nisu samo kompanije specijalizovane za pozajmice "kupi sada, plati kasnije", kao što je Klarna AB, koje su izgleda preambiciozno razvile svoje poslovanje i osoblje u poslednjih nekoliko godina. Smanjenje radnih mesta i kolaps procena vrednosti proširili su se po celom fintek sektoru, uključujući veće kompanije za plaćanja kao što je Stripe.
Fintek tržištu sledi pravi potres i velike banke, koje još uvek ulažu milijarde dolara u tehnologiju, biće u snažnoj poziciji da ponovno potvrde svoju nadmoć nad svojim novonastalim konkurentima. To mogu ostvariti na dva načina, a to su preuzimanja ili jednostavno pridobijanje kupaca koji su svoje računa prebacili u fintek kompanije.
U godini iza nas, Bloomberg izdvaja:
1. Credit Suisse ipak nije na ivici, iako je banka banka imala je šokantnu 2022. nakon strašne 2021. U januaru je izgubila svog još uvek novog predsednika, Antonija Horta-Osoria, smenila svog izvršnog direktora Thomasa Gottsteina na leto i konačno pokrenula radikalno restrukturiranje koje je zabrinjavajuće visokorizično i s niskim povratom. Na tom putu banka je izgubila mnoštvo starijih bankara, imovine i klijenata. Međutim, uprkos milijardama finansijskih gubitaka, stanju večnog skandala i potpunom padu cena deonica, panika koju su podstkli društvene mreže da će Credit Suisse propasti za nekoliko dana bila je daleko od istine.
2. UK startap Jamieja Dimona zapravo je globalna priča. Bilo je teško razumeti zašto bi se JPMorgan trudio da pokrene malu digitalnu banku na konkurentnom britanskom tržištu. A onda je postalo jasno kako je to poligon za tehnologiju koja će se koristiti širom sveta. To je takođe deo agresivnih tehnoloških ambicija generalnog direktora Dimona za američku banku. Njegov ogromni investicioni budžet veći je od prihoda većine američkih banaka.
3. Zašto Wall Street ne može da pobegne kulturnim ratovima? Društveni konzervativci vole da napadaju svakoga koga smatraju neprijateljem, a većina američkih banaka bilo je opterećeno oružjem, fosilnim gorivima, vakcinama protiv kovida i pobačajem. Neki poput Citigroupa tražili su publicitet koji ih je učinio metom. Velika imena poput Goldman Sachsa još uvek sele ljude i operacije u države gde su republikanci na vlasti i to bi moglo da razvodni kulturne ratove u budućnosti.
4. Američkom tržištu obveznica od 24 biliona dolara potrebno je više od čišćenja. To je najvažnije tržište na svetu koje pomaže u određivanju cene za gotovo sve ostalo u finansijama. Međutim, postalo je preveliko za trgovanje i likvidnost postaje sve lošija. Od objavljivanja ove Bloombergove kolumne, vlasti SAD-a signalizirale su podršku ideji kako bi dopuštanje mnogo većem broju banaka, ulagača i pokretača tržišta da direktno trguju državnim obveznicama moglo pomoći da postane otpornija.
5. Ograničenja pandemije kovida pokazala su nam kako tehnologija omogućuje radnicima u IT sektoru obavljanje svog posla s bilo kojeg mesta, u svakom slučaju tehnički. To bi moglo da znači u budućnosti kako finansijski centri poput Londona i Njujorka postaju zastareli. Ali, ljudi su društveni i još uvek ima puno prednosti u obavljanju posla u kancelarijama.
.webp){kind=icon}
