.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je povodom Svetskog dana štednje da analiza koju je uradila pokazala kako je isplativije štedeti u dinarima nego u evrima, kako u kratkom, tako i u dugom roku.
Njihova analiza isplativosti štednje, koja obuhvata period od septembra 2012. do septembra ove godine, pokazala je da je štednja u dinarima oročena na godinu dana (bez zanavljanja) u proteklih deset godina bila isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.
Navedeno je i da bi onaj ko je od septembra 2021. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio u septembru ove godine oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u 89 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, naveli su iz NBS.
Bloomberg Adria
Relativno više kamatne stope na štednju u domaćoj valuti u poređenju sa deviznom štednjom, neoporezivanje kamate na dinarsku štednju, a prvenstveno postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost već deceniju, rezultirali su većom isplativošću dinarske štednje, objavila je NBS.
Ukupna, dinarska i devizna štednja u bankama koje posluju u Srbiji, dostigla je krajem septembra iznos od 14,3 milijardi evra.
U poslednjih deset godina dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem septembra ove godine dostigla je 88,2 milijarde dinara, što je rast od 70 milijardi dinara.
Pritom, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi koje se ogledaju u rastu dugoročnih depozita.
U istom desetogodišnjem periodu, devizna štednja je rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju - povećana je za oko 70 odsto, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 13,5 milijardi evra (septembar 2022. godine).
Ukupni osigurani depoziti skočili do 25,3 milijarde evra
U Srbiji su krajem trećeg kvartala ove godine ukupni osigurani depoziti iznosili 25,3 milijarde evra, objavila je Agencija za osiguranje depozita na početku Nedelje štednje, koja počinje 31. oktobra.
To je preko tri puta više nego 2008. godine, kada je garantovani iznos štednje u bankama po jednom deponentu povećan na 50.000 evra, navedeno je u saopštenju.
Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u proteklih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje.
Dve trećine osiguranih depozita su depoziti građana
Iako su u pojedinačnim iznosima niži od depozita pravnih lica, kao najbrojniji, depoziti građana u sumi predstavljaju značajnu i stabilnu depozitnu bazu, navedeno je u saopštenju.
Podseća se da je sistemom osiguranja depozita obuhvaćena velika većina deponenata fizičkih lica (99 odsto), budući da ukupan iznos novca koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi 50.000 evra.
Iz Agencije su ukazali da, iako građani pretežno na računima banaka drže novčana sredstva u stranim valutama, već duži niz godina, usled atraktivnijih kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, povoljnog poreskog tretmana i očuvane relativne stabilnosti dinara prema evru, zabeleženo je značajno povećanje pokazatelja dinarizacije depozita stanovništva.
Povodom predstojeće Nedelje štednje, kada banke tradicionalno nude atraktivnije uslove za oročavanje novca, iz Agencija su podsetili i da su sredstva koja građani, preduzetnici, kao i mikro, mala i srednja pravna lica čuvaju u bankama zakonom zaštićena do iznosa od 50.000 evra.
Depositphotos
To znači da bi, u slučaju stečaja banke, Agencija za osiguranje depozita u roku od najviše sedam radnih dana isplatila maksimalno do 50.000 evra ukupnog uloga jednog deponenta u jednoj banci.
Zaštićen je novac osiguranih deponenata na svim računima, nezavisno od vrste i valute, a sve banke u Srbiji obuhvaćene su sistemom osiguranja depozita.
Takav vid zaštite novčanih sredstava za klijente banaka potpuno je besplatan, s obzirom na to da trošak osiguranja za njih snose banke, saopštila je Agencija.
