Finansije kineske vlade su se pogoršale u aprilu kako se kovid širio jer je državna potrošnja porasla zbog plaćanja troškova politike "Covid Zero", a prihodi su pali zbog poreskih olakšica za pomoć pogođenim preduzećima.
Državni prihod od poreza i naknada iznosio je 1,23 biliona juana (182 milijarde dolara) u aprilu, prema proračunima Bloomberga zasnovanim na zvaničnim podacima, što je 41 odsto manje u odnosu na april 2021. Za prva četiri meseca ove godine prihod je bio 7,43 biliona juana, što je pad od 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u saopštenju ministarstva finansija.
Opšta fiskalna potrošnja, koja uključuje oblasti kao što su obrazovanje ili zdravstvena zaštita, porasla je za 5,9 odsto u istom periodu na 8,1 bilion juana, saopštilo je ministarstvo.
Izgledi za državne finansije ove godine su bili slabi i pre nedavnog talasa epidemije kovida, a troškovi pokušaja da se ona obuzda počeli su da povećavaju pritisak na finansije svih nivoa vlasti širom Kine, kako smanjenjem prihoda, tako i povećanjem troškova.
Nagli pad ekonomije Kine, "Covid Zero" smanjuje proizvodnju
Usporavanje profitabilnosti kompanija i opadanje maloprodaje donose manji prihod od poreza, dok politika "Covid Zero" znači veliko povećanje troškova testiranja, karantina i drugih zdravstvenih troškova, a sve to plaća vlada.
Početkom marta vlada je saopštila da će ove godine obezbediti poreske olakšice od oko 2,5 biliona juana. Taj iznos – više nego dvostruko veći od prošlogodišnjeg – najavljen je dok je Peking nastojao da podupre ekonomiju koja se suočava sa padom tržišta nekretnina i očekivanim usporavanjem rasta izvoza.
Međutim, otkad je ta podrška najavljena, porast broja slučajeva kovida i zatvaranje Šangaja i drugih gradova učinili su finansijsku pomoć još neophodnijom za preduzeća koja se bore sa ogromnim padom potrošnje i poremećajem lanaca snabdevanja.
Više o kovid testiranju i usporavanju ekonomskog rasta u Kini pročitajte OVDE.
.webp){kind=icon}
