Ekonomija evrozone porasla je početkom godine više nego što se prvobitno procenjivalo, dok je region prolazio kroz talas zaraze kovid 19 i prkosio posledicama ranih dana rata u Ukrajini.
Ekonomska proizvodnja porasla je za 0,3 odsto u prvom kvartalu, premašivši fleš procenu od 0,2 odsto, pokazuju podaci Eurostata objavljeni danas. Zaposlenost je porasla za 0,5 odsto u istom periodu.
Podaci oslikavaju fundamentalnu snagu Evrope, dok potrošači izlaze iz pandemije sa zaostalom potražnjom i velikim količinama ušteđevine, što im omogućava da bolje izdrže pritiske koje je stvorila ruska invazija. Uprkos tome, sukob je povećao zabrinutost zbog troškova života jer je povećao cene energije i podstakao već rekordnu inflaciju u evrozoni.
Evropska komisija je ove nedelje smanjila svoju projekciju rasta u evrozoni za 2022. na 2,7 sa četiri odsto, iako i dalje očekuje poboljšanje na tržištu rada. Zaposlenost u bloku raste četvrti kvartal zaredom, čime je ukupan broj još više nadmašio nivo pre pandemije koji je premašen krajem prošle godine.
Budućnost je i dalje vrlo neizvesna, delom zbog rizika da bi ruski prirodni gas mogao da prestane da dotiče u zapadnu Evropu. Ako bi se to ostvarilo, oporavak kontinenta bi se skoro zaustavio, navodi Komisija.
Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke Fabio Panetta upozorio je ovog meseca da privreda defakto stagnira, što otežava centralnim bankarima da odluče o sledećim koracima pre nego što vide podatke o ekonomskoj aktivnosti u ovom kvartalu.
Uprkos tome, sve više donosioca odluka u ECB podržava povećanje kamatnih stopa u julu kako bi se ugušila inflacija koja je skoro četiri puta veća od ciljanih dva odsto, jer, kako kažu, pritisci na cene bi u suprotnom mogli da se ukorene.
.webp){kind=icon}
