text size
Troškovi energenata evropskih domaćinstava će se do 2023. godine povećati za dva biliona američkih dolara, i tada bi, kako procenjuju analitičari kompanije Goldman Sachs, trebalo da dostignu vrhunac. To, međutim, ukazuje na potrebu za državnom intervencijom.
Kako pišu analitičari predvođeni Albertom Gandolfijem i Mafaldom Pombeirom, kada računi za energiju dostignu svoje najveće iznose, na njih će odlaziti čak oko 15 odsto evropskog bruto domaćeg proizvoda,
"Prema našem mišljenju, tržište i dalje potcenjuje dubinu, širinu i strukturne posledice krize", pišu. "Verujemo kako će ova biti još gora od naftne krize sedamdesetih."
Uprkos velikom padu u avgustu, evropske deonice obnovljivih izvora energije izvrsno se kotiraju
Investitori nemaju previše poverenja u uspeh mera koje regulatori pripremaju, smatraju u Goldmanu. Naime, neke od razmatranih mera, poput ograničavanja rasta cena i planirani pad prihoda u energetskom sistemu, mogli bi ublažiti sve jače pritiske za prodajom deonica energetskih kompanija. Ujednačenijim rastom cena bi se, kako pišu analitičari, ograničio skoroočekivani pad proizvodnje, a time bi se bitno smanjio i regulatorni rizik.
Sve veći računi za energiju vlade su podstakli na užurbanu potragu za instrumentima kojima bi se ti sve veći pritisci na kućne, kao i na preduzetničke budžete mogli relaksirati. Tako će se u petak ministri energetike EU sastati kako bi razmotrili moguće mere, među kojima su ograničenje cena prirodnog gasa i obustava trgovanja energetskim terminskim ugovorima. Francuska i Nemačka pak zagovaraju uvođenje poreza na ekstraprofit energetskog sektora.
Limitiranjem proizvodnih cena struje, ističu analitičari Goldmana, u Uniji bi se na računima za struju moglo uštedeti oko 650 milijardi evra, što bi potrošačima i tržištima donelo određeno olakšanje, a vladama omogućilo da odustanu od poreza na ekstraprofit.
U fokusu investitora trebalo bi da budu ulaganja u kompanije koje se bave obnovljivim izvorima energije jer one, dugoročno gledano, imaju koristi od viših cena energije, pišu analitičari, i pritom posebno ističu kompanije poput RWE-a, Energias de Portugala i Ørsteda.
Ograničenja cena ne bi u potpunosti rešila problem pristupačnosti, što znači da bi se mogao nužno planirati pad prihoda u energetskom sistemu kroz 10 do 20 godina, govore Gandolfi i Pombeiro. Trebalo bi da komunalne usluge mogu da obezbede ta buduća plaćanja, što bi im omogućilo da izbegnu prekomerna opterećenja na svojim bilansima.
.webp){kind=icon}
