.webp){kind=icon}
Ekonomsko raspoloženje u Nemačkoj se pogoršalo i u avgustu. Na krilima rastuće inflacije i straha od recesije palo je treći mesec zaredom i došlo na najniži nivo u poslednje dve godine, objavio je u četvrtak nemački institut Ifo.
Ifo indeks poslovne klime u avgustu je pao za 0,2 boda u odnosu na jul, na 88,5 bodova, najniži nivo od juna 2020. godine, piše Hina.
U zemlji koja je najviše pogođena energetskom krizom, industrijska proizvodnja počela je da usporava u julu, a ta tendencija se nastavila i u avgustu, izjavili su iz S&P Globala.
"Raspoloženje u nemačkoj privredi je loše", zaključio je predsednik Ifa Clemens Fuest, istakavši visok nivo neizvesnosti među kompanijama.
Pad nemačke privrede očekuje se u trećem tromesečju, dodao je Fuest.
Predviđa se da će taj pad zbog slabe lične potrošnje biti oko 0,5 odsto, rekao je viši analitičar instituta Timo Wollmershäuser za Bloomberg TV.
Indeks Ifo ukazuje na najveći pad u maloprodaji. "To je, naravno, povezano s visokom stopom inflacije u Nemačkoj koja utiče na kupovnu moć domaćinstava", dodao je.
Nemačke kompanije očekuju sve negativniju budućnost
U drugom tromesečju aktivnost je neznatno porasla, za 0,1 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, saopštili su u četvrtak iz statističkog zavoda, čije su procene do sada pokazivale stagnaciju.
U prvom kvartalu najveća evropska privreda porasla je za 0,8 odsto.
"Uprkos teškim ekonomskim prilikama u svetu, nemačka privreda u prva dva kvartala 2022. nije poklekla", rekao je predsednik nemačkog statističkog zavoda Georg Thiel.
Oslonac joj je prvenstveno bila lična i državna potrošnja, koja je porasla za 0,8, odnosno 2,3 odsto u odnosu na početak godine.
"Uprkos snažnom rastu cena i energetskoj krizi, potrošači su iskoristili ukidanje gotovo svih korona ograničenja u drugom tromesečju i ponovo više putovali i izlazili", ističe Destatis u saopštenju.
Porasla je i razmena sa inostranstvom, pa je tako izvoz uvećan za blagih 0,3 odsto, uprkos osetno smanjenim isporukama u Rusiju u uslovima ruske invazije na Ukrajinu i poremećajima u lancima snabdevanja. Uvoz je pak porastao 1,6 odsto u odnosu na prethodna tri meseca.
Na godišnjem nivou, BDP je od aprila do juna porastao za 1,7 odsto, prema sezonski i kalendarski prilagođenim podacima. U prvom tromesečju uvećano je za 3,6 odsto.
