Ekstremne temperature aktiviraju upozorenja u Evropi

Još jedna ekstremna vrućina i suvo vreme koji će zahvatiti Evropu naterali su Francusku i Veliku Britaniju da izdaju nova upozorenja za ovu nedelju.

Francuski državni prognostičar ima žuto upozorenje za delove juga, dok je Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva postavila sve regione na nivo 3 upozorenje na toplotu od podneva 9. avgusta do 18 časova 13. avgusta. Ekstremne temperature naglašavaju efekat koji klimatsko zagrevanje ima na zdravlje i vitalnu infrastrukturu.

Zemlje širom Evrope bore se sa ekstremno visokim temperaturama, pri čemu je Francuska zabeležila najsušniji jul u istoriji, a Engleska najsušniju godinu u skoro 90 godina. Nivoi vode na reci Rajni, vitalnoj arteriji za transport robe i industrijske robe, su toliko niski da postoji rizik da se trgovina zaustavi na nekim delovima plovnog puta.

Upozorenja dolaze pošto se očekuje da će visoke temperature pogoditi Britaniju, Nemačku i Francusku ove nedelje, dok će temperature u Parizu u petak dostići maksimum od 34,5 stepeni Celzijusa (94,1 stepen Farenhajta), prema Maxar Technologies LLC. Toplotni talas biće manje intenzivan nego ranije tokom leta, ali će biti dugotrajniji i zadržaće se do kraja nedelje na jugu zemlje, rekao je francuski prognostičar Meteo France.

Iako temperature u Velikoj Britaniji verovatno neće dostići rekordne nivoe postavljene u julu, očekuje se da će dostići srednju od 30 stepeni Celzijusa u petak na jugoistoku, u Londonu, jugozapadu, kao i na istoku i zapadnom Midlandsu, saopštila je zdravstvena agencija.

"Zapamtite da toplota može brzo da utiče na zdravlje", rekao je dr Agostinho Sousa, šef odeljenja za ekstremne događaje i zdravstvenu zaštitu u Agenciji za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva. "Važno je osigurati da ljudi koji su ranjiviji – stariji ljudi koji žive sami i ljudi sa osnovnim zdravstvenim problemima – budu spremni za suočavanje tokom vrućeg vremena".

Bloomberg

Cene električne energije u Francuskoj i Nemačkoj dostigle su u ponedeljak rekordne nivoe pošto su ograničenja vezana za slab vetar i toplotu u elektranama na ugalj i nuklearnim postrojenjima povećala potražnju za gasom. To postavlja scenu za tešku zimu jer zemlje žure da skladište gorivo pre niskih temperatura.

Toplota će povećati potražnju za hlađenjem, pogoršavajući ionako suve uslove koji nanose štetu usevima i ograničavaju upotrebu vode. Vremenske prilike su takođe izazvale požare u blizini Londona i izazvale su bojazan da bi železničke pruge mogle da pokleknu, te primorale elektrane u Nemačkoj i Francuskoj da rade na niskim nivoima kako bi se sprečilo pregrevanje.

Francuski nuklearni regulator odobrio je privremeno izuzeće za pet nuklearnih elektrana da ispuštaju toplu vodu u reke koje bi mogle da krše ekološke standarde, što je ekstremna mera da se osigura da ima dovoljno struje.

Nemački državni prognostičar DWD upozorio je da u nekim oblastima postoji veoma visok rizik od šumskih požara ako se suše nastave.

Podaci od kraja jula pokazuju da se 45 odsto zemalja Evropske unije suočava sa upozorenjima na sušu, a 15 odsto je u stanju pripravnosti, kaže Evropska opservatorija za sušu.

Situacija u Srbiji

Vode u Dunavu su pale na kritično niske nivoe, što utiče i na transport i na navodnjavanje u zemljama duž rute te reke, javio je IntelliNews. Posebno je akutna situacija u donjem toku Dunava, a prema izveštaju Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu (INHGA) protok u reci iznosio samo jednu trećinu uobičajeni nivo u ovo doba godine. Srpska elektroprivreda mnogo zavisi od meteoroloških prilika i vodotokova, dok zemlja uvozi struju i ugalj zbog lošeg poslovanja Elektroprivrede Srbije (EPS).

Prema rečima Ministarke za energetiku i rudarstvo Zorane Mihajlović, uvoz struje je preko leta bio između 4,5 i 12 do 13 odsto, i sigurno ćemo je još uvoziti i tokom zime, kad je veća potrošnja, kao i ugalj.

"Suša je objektivan faktor, a razlog zašto nemamo dovoljne količine uglja je što neke stvari u EPS-u nisu urađene na vreme. EPS-u treba vreme da stane na noge, potrebne su investicije, i korak po korak verujem da ćemo ići u tom pravcu", rekla je ministarka.

Ona je rekla da je obezbeđeno snabdevanje gasom iz ugovora sa Gaspromom i iz skladišta u Mađarskoj, te da u slučaju poremećaja u snabdevanju Srbija može da računa i na gas iz skladišta u Banatskom Dvoru, gde sad postoje zalihe za 50 dana prosečne potrošnje, a u ruskom delu za još 29.

"Gas je važan za konkurentnost naše ekonomije i zbog toga je važno što iduće godine završavamo i gasovod Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg ćemo dobijati gas iz Azerbejdžana, i što ćemo raditi na tome da se povežemo i sa Severnom Makedonijom, i sa Bosnom i Hercegovinom, i da pokušamo da se povežemo i sa LNG terminalom na Krku i terminalom koji će se graditi u Albaniji", rekla je ministarka i dodala da postoje spremni krizni planovi.

Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da je Srbija na istorijskom maksimumu u rezervama prirodnog gasa sa obezbeđenih 262 miliona kubnih metara gasa u Banatskom dvoru, i dodatnih 200 miliona kubnih metara, koje su uskladištili u Mađarskoj. 

Uz pomoć Azevedo Rocha