.webp){kind=icon}
Nemačka savezna vlada će sledeće godine imati više prostora za zaduživanje, a novi neto iznos duga iznosiće oko 24 milijarde evra umesto 16 milijardi evra, koliko je ministarstvo finansija predvidelo u julu, kažu upućeni izvori.
Prema Ustavu, država sme da potroši samo onoliko koliko zaradi (kočnica duga), a norme koje se odnose na taj mehanizam omogućavaju dodatni prostor za zaduživanje samo u momentima slabije ekonomije. S obzirom na trenutnu situaciju Christian Lindner, ministar finansija, u potpunosti će iskoristiti dodatnih osam milijardi evra koje su na raspolaganju, rekli su anonimni izvori.
Projektovano je da će novi neto dug iznositi oko 40 milijardi evra ove godine, što je svakako manje u odnosu na 70 milijardi evra iz 2023. godine, nakon što je Lindner uspostavio ustavna ograničenja zaduživanja prvi put od 2019. O planovima za dodatno zaduživanje sledeće godine prvi je izvestio list Der Spiegel.
Opširnije
Preokret na evropskim berzama: akcije u padu, ima li Gucci veze s tim?
Proizvodnja u Nemačkoj i dalje zaostaje, a takođe postoji neizvesnost u pogledu poteza ECB nakon eventualnog prvog smanjenja kamata koje se očekuje u junu.
24.04.2024
Scholz za slobodu banaka da sele kapital po evrozoni
Nemački kancelar Olaf Scholz rekao je da bi banke u Evropskoj uniji (EU) trebalo da budu u mogućnosti da slobodno usmeravaju svoj kapital po celom bloku.
23.04.2024
Nemačka pogurala privatni sektor evrozone na 11-mesečni maksimum
Aktivnost privatnog sektora u evrozoni je napredovala do najvišeg nivoa u skoro godinu dana, podstaknuta rastom uslužnog sektora i oporavkom Nemačke.
23.04.2024
Evropske banke u pripravnosti: da li će zarade podbaciti?
Nakon mešovitih rezultata banaka sa Wall Streeta, odgovornost je na najvećim evropskim bankama.
22.04.2024
Takozvana "semafor" koalicija - socijaldemokrate, zeleni i liberali - ima za cilj da odobri predloženi zakon o budžetu za sledeću godinu u vladi, početkom jula, pre nego što bude poslat u parlament sredinom avgusta. Verovatno će doći do višenedeljnih međustranačkih prepirki (dobar deo toga su ispratili mediji) pre nego što se postigne dogovor, pošto Lindner od svojih kolega iz kabineta zahteva "suzdržano trošenje".
Podsećamo, kočnica duga je prethodno suspendovana kako bi se potpomoglo suočavanje sa posledicama pandemije kovida 19 i energetske krize, ali njeno obnavljanje znači da će sva ministarstva, osim odbrane, ponovo morati da se zadovolje sa manje novca u 2025.
Boris Pistorius, ministar odbrane, "isključen" je iz planova štednje, kako bi se Nemačkoj omogućilo da održi Scholzovo obećanje u vezi sa ciljem NATO-a: da dugoročno troši najmanje dva odsto bruto domaćeg proizvoda na oružane snage.
Najnovija nemačka budžetska dilema je još jedan znak u kojoj meri je prošlogodišnja presuda Ustavnog suda o korišćenju vanbilansnih sredstava dovela do promene u finansijskom planiranju vlade. Presuda je značila da je obavezujuća potrošnja, koja podupire koalicioni plan, odjednom bila ograničena limitom zaduživanja za koji su zvaničnici mislili da su ga zaobišli.
Nakon što bude poslat parlamentu, očekuje se da će predloženi zakon o budžetu za 2025. dobiti odobrenje poslanika i u donjem (Bundestagu) i u gornjem domu (Bundesratu) gde je zastupljeno 16 regiona, do kraja godine.
