Indeks poslovne klime najavljuje privredni oporavak Nemačke

Poslovni izgledi u Nemačkoj u novembru se poboljšavaju treći mesec zaredom, što ukazuje na oporavak ekonomije koja je trenutno verovatno u recesiji i koju pogađa budžetska kriza.

Indeks poslovnih očekivanja instituta Ifo porastao je na 85,2 boda sa oktobarskih 84,8, najviše u poslednjih šest meseci, a porastao je i indeks poslovne klime, i to na 87,3 bodova, što je najviše od jula, odnosno jednako tadašnjem nivou.

Posmatrano po sektorima, primetan rast indeksa zabeležen je u industriji i trgovini. U građevini je došlo do blagog poboljšanja, a u sektoru usluga do blagog pogoršanja.

"Raspoloženje među nemačkim kompanijama je blago poraslo. Nemačka privreda se stabilizuje, ali na nižem nivou", ocenjuje predsednik instituta Ifo Clemens Fuest.

Nemačka je jedina velika privreda za koju Međunarodni monetarni fond ove godine prognozira kontrakciju. Trenutno, pored borbe za oporavak nakon pada privrede protekle zime uzrokovane energetske krize, vladajuća koalicija suočila se i sa problemom u vezi sa budžetskim pitanjima nakon nedavne presude ustavnog suda u vezi sa neustavnim korišćenjem vanbudžetskih fondova.

 

Kretanje indeksa poslovne klime i očekivanja koje objavljuje Ifo institut

Kako navodi predsednik Ifo instituta, Nemačka vlada neće moći da izbegne deficit ukoliko želi da ispuni svoje investicione i klimatske ambicije.

Vladajuća koalicija bi mogla da preispita planirane subvencije i poveća poreze za emisije ugljenika kako bi ublažila uticaj prošlonedeljne sudske presude. "Po mom mišljenju, nemoguće je doći do svih potrebnih sredstava samo kroz rezove i povećanje poreza", rekao je on na Bloomberg TV u petak.

"Deficit nam je potreban za finansiranje investicionih potreba i infrastrukture u energetskoj tranziciji", rekao je Fuest. "Postavlja se pitanje kako se to može postići. Jedan od načina je da se javna preduzeća koriste za zaduživanje", rekao je on, dodajući da bi bolji pristup bio osnovati novi fond koji će biti u skladu sa ustavom.

To bi zahtevalo da koalicija kancelara Olafa Scholza pronađe podršku opozicionih poslanika, kao što je to učinila prilikom osnivanja fonda za nacionalnu vojsku nakon ruske invazije na Ukrajinu. Fuest je rekao da to možda neće biti moguće u kratkom roku, "ali možda nakon pregovora".

Bloomberg Economics procenjuje da bi situacija mogla da dovede do smanjenja privrednog rasta za 0,5 odsto sledeće godine jer dovodi u sumnju nekoliko velikih investicionih projekata.

Za Fuesta, najgori scenario bio bi da se budžetska rupa popuni smanjenjem potrošnje i povećanjem poreza. "To bi imalo veoma negativan uticaj na rast. Moglo bi da vrati Nemačku u recesiju u narednoj godini", rekao je on.

Nemački statistički zavod potvrdio je u petak da je bruto domaći proizvod u trećem tromesečju pao 0,1 odsto kvartalno, najviše pod pritiskom pada lične potrošnje od 0,3 odsto.

Bloomberg

 

Visoke cene energije i slab globalni ras predstavljaju glavne prepreke za oporavak nemačke industrije. Nekoliko velikih kompanija počelo je da smanjuje troškove, a hemijski gigant BASF u naredne četiri godine planira da smanji investicije za gotovo 15 odsto.

Uprkos trenutnim slabostima u privatnom sektoru, očekuje se da bi slabljenje negativnih uticaja sledeće godine trebalo da dovede do oporavka privrednog rasta.

Pritisak na potražnju vrše i visoke kamatne stope i verovatnoća da neće skoro doći do popuštanja monetarne politike. Štaviše, nemački član veća Evropske centralne banke Joachim Nagel  kaže da bi možda moglo doći do još jednog povećanja kamatne stope kako bi se inflacija dovela na dva odsto.

Analitičari za Bloomberg Economicsa procenjuju da bi nemačka ekonomija iduće godine mogla da raste upola sporije od stope koja bi se dostigla da nije došlo do presude ustavnog suda.

 

- U pisanju pomogli Sonja Wind i Igor Ilić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar