Nemačka se sprema da upumpa 20 milijardi evra u proizvodnju čipova

Vlada kancelara Olafa Scholza planira da izdvoji 20 milijardi evra (22 milijarde dolara) za jačanje proizvodnje poluprovodnika u Nemačkoj u nastojanju da ojača tehnološki sektor u zemlji i obezbedi snabdevanje ključnim komponentama usred rastuće geopolitičke napetosti.

Trebalo bi da novac bude podeljen nemačkim i međunarodnim kompanijama do 2027. godine i biće povučen iz Fonda za klimu i transformaciju (KTF), kažu ljudi uključeni u pregovore.

KTF - koji nije deo regularnog državnog budžeta - prvobitno je bio planiran za ulaganje u dekarbonizaciju privrede, ali je njegov obim proširen kako Nemačka pokušava da obuzda redovnu državnu potrošnju. U Vladi se trenutno pregovara o izdvajanju čak 180 milijardi evra i stvar će biti zvanično objavljena u narednim nedeljama, rekli su ljudi koji su tražili da ne budu identifikovani jer su razgovori privatni.

"Trenutno se pripremaju nacrti ekonomskog plana za 2024. i finansijskog plana do 2027. godine za Fond za klimu i transformaciju", saopštilo je tamošnje ministarstvo finansija u odgovoru Bloombergu. "Ovaj proces još nije završen." Ministarstvo privrede nije odgovorilo na zahtev za komentar.

Evropske zemlje su bile pod pritiskom da privuku investicije usred ekonomske neizvesnosti, tvrdoglave inflacije i uticaja američkog zakona o smanjenju inflacije. Nemačka vlada je već ugovorila pomoć od 10 milijardi evra za novu fabriku Intel Corp. i u procesu je pristanka na subvencije od oko još sedam milijardi evra kompanijama, uključujući Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC) i nemački Infineon Technologies AG.

Bloomberg

 

Plan za podršku čipovima znači da je na raspolaganju najmanje tri milijarde evra za dodatne projekte. To bi moglo da koristi drugim kompanijama koje rade u Nemačkoj. GlobalFoundries Inc. ima značajno prisustvo u Drezdenu, dok nemački dobavljač Robert Bosch GmbH takođe vodi fabriku čipova u gradu.

Snažno subvencionisanje dolazi usred veće svesti o zavisnosti evropske privrede od snabdevanja iz Azije nakon poremećaja zbog pandemije virusa korona i tenzija izazvanih ratom u Ukrajini. Nemačka vlada je ranije ovog meseca u svojoj strategiji za Kinu obećala da će nastojati da smanji zavisnosti diverzifikacijom i privlačenjem budućih tehnologija kao što su poluprovodnici.

 

Kompanija	Projekat	Pomoć (u evrima)	Ukupna investicija (u evrima)
Intel	Fabrika poluprovodničkih pločica u Magdeburgu	10 milijardi	30 milijardi
TSMC	Fabrika čipova u Drezdenu	Do pet milijardi	10 milijardi (procena)
Infineon	Fabrika poluprovodnika u Drezdenu	Jedna milijarda	Pet milijardi
ZF/Wolfspeed	Fabrika čipova od silicijum karbida u Sarlandu	Oko 750 miliona	Tri milijarde

 

Nemački proizvođači automobila i drugi industrijalci borili su se da obezbede zalihe čipova na vrhuncu pandemije kovida 19, što je izazvalo ponovni pritisak na proširenje lokalne proizvodnje poluprovodnika. Trgovinski sporovi između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine takođe su istakli rizike prevelikog oslanjanja na prekomorske lance snabdevanja. Ipak, najveći deo novca će otići neevropskim kompanijama.

Američki proizvođač čipova Intel obezbedio je polovinu sredstava, uz pomoć od 10 milijardi evra za njegovu proizvodnu lokaciju u Magdeburgu u istočnoj Nemačkoj. Pomoć iznosi oko trećine ukupne investicije u objekat.

Vlada je u završnoj fazi pregovora sa TSMC-jem, najvećim proizvođačem čipova za druga lica na svetu, o investiranju u fabriku u Drezdenu. U budžetu je već predviđeno čak pet milijardi evra subvencija, ili oko polovine ukupne investicije, kažu osobe upoznate sa situacijom.

Scholzova administracija je izdvojila oko milijardu evra za Infineon, oko 20 odsto investicije u novu fabriku poluprovodnika u Drezdenu. Nemački dobavljač automobila ZF Friedrichshafen AG i američki proizvođač čipova Wolfspeed Inc. takođe će dobiti državni novac za izgradnju fabrike za proizvodnju čipova od silicijum karbida u saveznoj državi Sarland, blizu granice sa Francuskom. Zajedničko preduzeće traži subvencije za oko 25 odsto troškova, što bi iznosilo otprilike 750 miliona evra.

Bloomberg

 

Druga finansijska sredstva planirana su u okviru programa Evropske unije (EU) za ulaganje u zelenu i digitalnu tranziciju bloka, kao i ostale ključne tehnologije, poznate kao projekti IPCEI, rekli su ljudi.

U junu, predsednik TSMC-ja Mark Liu rekao je novinarima da je EU nakon rata u Ukrajini postala zainteresovanija za uspostavljanje novih fabrika čipova kako bi obezbedila snabdevanje.

Nemačka subvencioniše kompanije uprkos povratku na sistem fiskalnih ograničenja. Vlada za narednu godinu planira smanjenje budžeta koje se meri milijardama, uključujući socijalna davanja. Nakon velike potrošnje u pandemiji i energetske krize u vezi sa potezima Rusije u pogledu smanjivanja ponude, ministar finansija Christian Lindner je insistirao na vraćanju na ustavne granice duga.

Iako to nije 50 milijardi dolara koje SAD daju svojim zakonom o čipovima i nauci, nemački paket subvencija je i dalje veći od onoga što su druge velike države obećale da će izdvojiti da bi pogure svoje lokalne proizvodnje čipova. Japan je spreman da da više od 14 milijardi dolara, dok Indija nudi 10 milijardi dolara za privlačenje investicija.

 

- U pisanju teksta pomogla Debby Wu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar