.webp){kind=icon}
Federalne rezerve (Fed) podigle su kamatne stope najviše od 2000. godine i iz te institucije nagoveštavaju da će nastaviti da podižu kamatne stope istim tempom i tokom narednih nekoliko sastanaka, čime su pokrenute najagresivnije mere u borbi protiv rastuće inflacije.
Federalni komitet za otvoreno tržište američke centralne banke (FOMC) u sredu se jednoglasno odlučio za povećanje referentne stope za pola procentnih poena. Od juna će početi sa smanjenjem broja obveznica i hipotekarnih hartija od vrednosti koje drži u početnoj kombinovanoj mesečnoj vrednosti od 47,5 milijardi dolara, koja će se povećavati tokom naredna tri meseca i dostići 95 milijardi dolara.
„Inflacija je previsoka i razumemo poteškoće koje izaziva i zato ubrzano reagujemo da je smanjimo“, rekao je predsedavajući Jerome Powell nakon odluke Feda, na svojoj prvoj uživo konferenciji za novinare od početka pandemije. Dodao je da „većina članova Komiteta misli da bi povećanje od dodatnih 50 baznih poena trebalo da uđe u razmatranje na narednih nekoliko sastanaka“.
Powellova izjava izazvala je najsnažniji rast na berzi posle jednog sastanka Feda u poslednjih 10 godina, pošto je otklonio sumnje da Fed teži još većem povećanju od 75 baznih poena u narednim mesecima, rekavši da to „nije nešto što Komitet aktivno razmatra“.
FOMC-ovo najnovije povećanje referentne kamatne stope, u rasponu od 0,75 do jedan odsto, usledilo je nakon povećanja za četvrtinu poena u martu koje je prekinulo niz od dve godine skoro nultnih kamatnih stopa, a to je učinjeno kako bi se ublažile posledice po američku ekonomiju od početnog udara virusa kovid 19.
Ekonomisti Goldman Sachs Grupe predvođeni Janom Hatziusom revidirali su svoje prognoze nakon Powellovih izjava kako bi uključili povećanje od 50 baznih poena u julu, pored povećanja od pola procentnih poena koji su već očekivali u junu.
„Četvrto povećanje kamatne stope od 50 baznih poena moguće je i u septembru, ali mi zadržavamo našu prognozu da će se FOMC od tada vratiti na povećanja od 25 baznih poena, dok ne vidimo dodatne podatke“, napisali su u pismu klijentima. „Nismo promenili našu prognozu završne stope od tri do 3,25 odsto, ali sada očekujemo da ćemo tu stopu dostići“ do drugog kvartala sledeće godine, tri meseca ranije nego što su predviđali.
Centralni bankari, koji su uveliko signalizirali svoju nameru da ubrzaju tempo povećanja stope, pokušavaju da obuzdaju najveću inflaciju od ranih osamdesetih. Tada je predsedavajući Paul Volcker podigao stope na čak 20 odsto i u tom procesu slomio i inflaciju, ali i ekonomiju u širem smislu. Fed se ovog puta nada da će kombinacija viših troškova zaduživanja i sve manjeg bilansa stanja osigurati istovremeno izbegavanje recesije i smanjenja inflacije.
Šta kaže Bloomberg Economics
„Bloomberg Economics očekuje da će Fed doneti odluku o povećanju kamatnih stopa za 50 baznih poena i tokom naredna dva sastanka, pri čemu je referentna kamatna stopa premašila procenu neutralne stope članova FOMC-a od oko 2,5 odsto u poslednjem kvartalu ove godine. Najavljenim tempom, u 2024. godini će se portfolio Feda približiti vrednosti pre pandemije.“
- Anna Wong, Yelena Shulyatyeva, Andrew Husby and Eliza Winger (ekonomisti)
Indeks cena lične potrošnje, glavni Fedov parametar, porastao je 6,6 odsto u godini do marta, što je trostruko više od cilja centralne banke - a gnev Amerikanaca zbog većih cena ruši rejting predsedniku Joeu Bidenu, smanjujući izglede da će njegove demokrate dobro proći na novembarskim izborima za Kongres, koji se održavaju na sredini Bidenovog mandata.
Sve veći broj kritičara kaže da je centralna banka čekala predugo da bi mogla da zaustavi inflaciju bez izazivanja recesije. Sam Powell je čak rekao Kongresu početkom marta: „Iz sadašnje perspektive trebalo je da reagujemo ranije.“
Investitori se sve više klade da će se FOMC odlučiti za veće povećanje kamatne stope, od tri četvrtine procentnog poena, kada se sledeći put sastane u junu - što bi bilo najveće pojedinačno povećanje od 1994. godine.
Iako zvaničnici do sada nisu davali značaj toj ideji, nekoliko njih je poslednjih nedelja izrazilo želju da „ubrzano” dovedu referentnu kamatnu stopu na oko 2,5 odsto do kraja godine, nivo koji smatraju otprilike „neutralnim” za američku ekonomiju.
Powell je rekao da je svakako moguće da Fed s vremenom odluči da pomeri stope na restriktivne nivoe.
„Ako su potrebne veće stope, nećemo oklevati da ih podignemo“, rekao je on novinarima, iako je primetio da postoji „široki raspon mogućih nivoa neutralnosti“, koji su zvaničnici u martu procenili između dva i tri odsto .
Zvaničnici su odlučili da počnu da smanjuju bilans stanja Feda od 8,9 biliona dolara počevši od 1. juna, tempom od 30 milijardi dolara u američkim državnim obveznicama i 17,5 milijardi dolara u hipotekarnim hartijama od vrednosti mesečno, povećavajući ih tokom tri meseca na 60 milijardi, odnosno 35 milijardi dolara. Bilans stanja se drastično povećao kako je Fed agresivno kupovao hartije od vrednosti kako bi smirio paniku na finansijskim tržištima i održao niske troškove zaduživanja dok se pandemija širila.
Fed je u sredu rekao da „kako bi obezbedio glatku tranziciju, Komitet namerava da uspori, a zatim zaustavi smanjenje vrednosti bilansa stanja kada bilansi rezervi budu nešto iznad nivoa za koji smatra da je dovoljan“.
Powell je rekao Kongresu početkom marta da će proces trajati oko tri godine, nagoveštavajući da će ukupno smanjenje iznositi oko tri biliona dolara.
Tržišna očekivanja za niz povećanja kamatnih stopa su već podigla troškove pozajmljivanja i počela da ograničavaju tražnju u industrijama koje su osetljive na kamatne stope, kao što je tržište nekretnina. Prinos na referentnu desetogodišnju američku državnu obveznicu ove nedelje je porastao na tri odsto prvi put od 2018. Pred kraj dana na njujorškoj berzi trgovao je na oko 2,93 odsto.
Tekst urađen uz pomoć Kristy Scheuble, Liz Capo McCormick, Benjamin Purvis, Jonnelle Marte, Craig Torres and Reade Pickert
