16. mart 2023, 15:15
Kamatna stopa na depozite sada iznosi tri odsto
U saopštenju se ne pominju dalji potezi banke
ECB je sposobna da reaguje u slučaju krize, tvrde bankari
Bloomberg
Uprkos nedavnim previranjima i nagađanjima da bi mogla da ostupi od signala poslatih na prethodnom sastanku, Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da ipak ispuni "obećanje" dato u februaru i cene zaduživanja podigne za pola procentnog poena.
"Bankarski sektor evrozone je otporan, sa snažnim pozicijama kapitala i likvidnosti. Takođe, ECB ima alate da obezbedi dodatnu likvidnost finansijskom sistemu evrozone", navodi se u saopštenju.
Potpredsednik ECB Luis de Guindos je ministrima finansija Evropske unije rekao da bi neke evropske banke mogle da budu ranjive u slučaju viših kamatnih stopa.
BloombergAdria.com
Kako navode neimenovani izvori Bloomberga, De Guindos je ministrima rekao da su evropski zajmodavci u boljem položaju od američkih, ali nije mogao da isključi mogućnost da poslovanje pojedinih banaka sa specifičnim biznis modelima bude ugroženo, dodali su izvori koji su zamolili da ne budu imenovani.
Iako je na sastanku održanom početkom februara današnje podizanje od 50 baznih poena spominjano kao gotovo izvesna stvar, sumnju je na tržišta doneo kolaps američke banke usmerene ka startapovima, Silicon Valley Bank. Federalne rezerve su odlučile da će svim deponentima biti nadoknađena sredstva položena kod banke, a evropski zvaničnici su tvrdili da će posledice kraha biti ograničene na SAD i da nema razloga za brinu.
Najglasniji je bio predstavnik Grčke u ECB Yannis Stournaras, koji je rekao da njegove kolege i on "ne predviđaju da će biti ikakvog uticaja" ovog događaja na banke u evrozoni.
Tržišta su par dana nakon vesti o krahu banke sa klijentima iz Silicijumske doline potresle i vesti o švajcarskoj banci Credit Suisse, gde je najveći investitor švajcarske banke saopštio da neće davati finansijsku pomoć zbog regulatornih ograničenja.
Zajmodavcu je u pomoć priskočila centralna banka ove države, koja joj je odobrila kredit od 50 milijardi švajcarskih franaka kako bi obezbedila likvidnost.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju su ranije rekli da krah SVB ne može da ima direktan uticaj na bankarski sektor u Srbiji, ali da bi se posledice većeg potresa na američkom tržištu svakako prelile na ostatak sveta, a samim tim i na Srbiju.
Razlog je to što bi kolaps ove banke mogao da natera Federalne rezerve da promene svoj pristup borbi sa inflacijom, a odluke Feda utiču na ostale centralne banke u svetu, što preko kanala kamatnih stopa, što preko portfolio investicija.
"Tržišni učesnici uglavnom smatraju da ovi problemi ne predstavljaju široko rasprostranjen sistemski rizik u bankarskom sektoru SAD, usled specifičnosti poslovnog modela i portfolija SVB, kao i neadekvatnog upravljanja rizicima od strane te banke, te da ne bi trebalo da imaju velike implikacije na najveće banke u SAD", rekli su tom prilikom iz NBS.
Iako je usporila i još od novembra 2022. nije dvocifrena, inflacija u evrozoni je i dalje četiri puta viša od ciljanog nivoa od dva odsto.
BloombergAdria.com
Anketa koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima sredinom februara ukazuje na to da bi rast cena mogao da se na željeni nivo vrati tek u 2025. godini.
Prema preliminarnim procenama za februar, inflacija je u monetarnoj zajednici iznosila 8,5 odsto, a bazna inflacija (koju ekonomisti često posmatraju kao pouzdaniji pokazatelj rasta cena) još uvek ne pokazuje znake usporavanja.
- U pisanju teksta pomogao Alberto Nardelli.