.webp){kind=icon}
Ministarka finansija Janet Yellen odbacila je ideju da korporativna pohlepa izaziva porast inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), za razliku od kolega demokrata koji su optuživali velike kompanije za dizanje cena.
"Potražnja i ponuda u velikoj meri podstiču inflaciju", rekla je ministarka na događaju koji je u četvrtak organizovao "New York Times", na pitanje o stavu da je korporativna pohlepa ključni uzrok. Ona je rekla da je istina da su profitne marže porasle, ali je rekla da to nije ono što pokreće inflaciju.
Predsednik Joe Biden je zapretio istragom o podizanju cena benzina, a predsednica Predstavničkog doma Nancy Pelosi podržala je predlog zakona koji služi za suzbijanje te prakse - rekavši prošlog meseca da je u toku "velika eksploatacija potrošača".
Yellen je rekla da podržava jaku antimonopolsku politiku. Ona je ponovila da, u borbi protiv inflacije, administracija pre svega gleda na Federalne rezerve da se izbore sa njom.
Upozorila je da postoji rizik od poskupljenja hrane i energije, uključujući i benzin. Međutim, ona je rekla da nema ničega što bi sugerisalo na recesiju.
Mišljenja bankara
Yellen je rekla da je razgovarala sa glavnim izvršnim direktorom JPMorgan Chasea Jamiejem Dimonom - koji je prošle nedelje upozorio da bi ekonomiju mogao da čeka uragan - i drugim velikim bankarima, koji kažu da su domaćinstva i indeksi kreditnih sposobnosti u dobrom stanju.
Još postoji veliki "tampon zaliha ušteđevina" koji će podržati potrošnju u budućnosti, rekla je ministarka.
"Apsolutno očekujem usporavanje rasta", takođe je rekla ona, dodajući da priželjkuje da vidi smanjenje aktivnosti na tržištu rada s obzirom na to kolika je trenutno stopa zaposlenosti.
S obzirom na to da je nezaposlenost istorijski niska, ministarka finansija je poručila da je neverovatno koliko su američka domaćinstva pesimistična.
Yellen je ponovo branila svoju podršku Bidenovoj politici prošle godine, čak i sada, znajući kako je inflacija porasla. "Ne bih uradila drugačije", rekla je.
Republikanci su okrivili Bidenov paket za pomoć pandemiji od 1,9 biliona dolara za pokretanje najvećeg rasta potrošačkih cena u poslednje četiri decenije.
