Rusija je pristala da nastavi sporazum koji omogućava bezbedan prolaz ukrajinskog izvoza useva, naglo promenivši kurs nakon što su Turska i Ujedinjene nacije (UN) nastavile sa isporukom zbog prigovora Moskve. Cene pšenice su pale posle ovih vesti.
Povlačenje Kremlja iz sporazuma u subotu i ruska upozorenja o bezbednosti brodova u koridoru uzrokovali su haos na poljoprivrednim tržištima i izazvali skok cena. Ali kako su isporuke nastavljene ove nedelje – sa jednodnevnim prekidom u sredu – uprkos ruskim upozorenjima da bi mogle biti u opasnosti, uticaj Moskve je izgledao kao ograničen.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da nastavlja učešće u sporazumu jer je od Ukrajine dobilo "pisane garancije" da koridor bezbednog prolaza neće biti korišćen u vojne svrhe. Ukrajina je dugo govorila da ga neće koristiti za takve operacije.
Fjučersi na pšenicu u Čikagu su pali za čak 6,3 odsto, najviše od jula, nakon što su porasli u prva dva dana ove nedelje. Cene žitarica su bile nestabilne poslednjih nekoliko meseci usred spekulacija o sudbini ugovora koji je trebalo da bude obnovljen sredinom novembra. Međutim, iz Rusije u utorak nije bilo reči da li će se to dogoditi.
Iznenadni povratak Moskve sporazumu usledio je nakon nekoliko dana intenzivne diplomatije turskog predsednika Recep Tayyip Erdogan, koji je u ponedeljak telefonom razgovarao sa ruskim Vladimirom Putinom.
"Putin želi da primora Zapad da što pre pregovara sa njim kako bi zamrznuo sukob, njegovi direktni predlozi nisu uspeli, pa pribegava drugim strategijama poput pričanja o ukrajinskoj prljavoj bombi, pretnji nuklearnom eskalacijom ili povlačenja iz ugovora o žitu … sve da bi ih doveo za okrugli sto s njim", rekla je Oksana Antonenko, direktorka Control Risks u Londonu. "Do sada to nije funkcionisalo i mislim da neće raditi, barem u bliskoj budućnosti."
Dok će špediteri i trgovci žitom pozdraviti ovaj potez, pretnje Rusije dovele su do zaustavljanja isporuka ukrajinskih useva lukama i naterale su transportne kompanije da budu oprezni pri slanju plovila u koridor.
Neki brodovi su nastavili da isplovljavaju iz Ukrajine u ponedeljak i utorak, ali su UN kasno juče saopštile da u sredu nisu planirane isporuke. Ruski zvaničnici su izdali nekoliko upozorenja da Moskva ne može da garantuje bezbednost brodova koji putuju koridorom bez njenog učešća. Ta upozorenja su takođe podstakla osiguravajuća društva da obustave veliki program osiguranja za ukrajinske terete žitarica.
Prema UN-u, otpremljeno je ukupno 9,7 miliona tona žitarica i drugih prehrambenih proizvoda do sada. Portparol zajedničkog koordinacionog centra UN-a, koji nadgleda brodove koji se kreću koridorom i nadgleda inspekcije, rekao je da ne očekuje kretanje brodova u sredu, ali da će objaviti najnovije informacije o kretanju brodova za četvrtak. Brodovi se mogu kretati samo tokom dana, navodi se.
Poljska počinje da gradi ogradu na granici sa Rusijom
Poljska je počela da gradi ogradu od bodljikave žice na svojoj granici od 210 kilometara (130 milja) sa ruskom Kalinjingradskom regijom kako bi sprečila Kremlj da šalje tražioce azila u zemlju, rekao je ministar odbrane Mariusz Blaszczak.
Pošto je aerodrom u Kalinjingradu otvoren za letove iz severne Afrike i Bliskog istoka, Poljska vidi rizik od još jedne migrantske krize, slično kao što se desilo sa Belorusijom prošle godine, rekao je on novinarima u severoistočnoj Poljskoj, u blizini granice. Barijera će biti visoka dva i po metra (osam stopa), sa tri sloja žice, a radovi će početi već u sredu, rekao je ministar.
"Želimo da granica bude tesna", rekao je Blaszczak, koji je i zamenik premijera. "Koristimo iskustvo stečeno prošle godine, jer nema sumnje da je ova barijera, ova privremena barijera štitila poljsko-belorusku granicu i sprečila hibridni napad sa beloruske teritorije."
Poljska je ranije ove godine dovršila zid na svojoj granici sa Belorusijom nakon što je optužila Kremlj da upravlja veštačkim protokom hiljada ljudi iz zemalja uključujući Irak, Siriju i Avganistan. U to vreme su izbeglice stigle i u susedne zemlje na Baltiku. Propust izbeglica je osmišljen da destabilizuje Poljsku i spreči je da podrži Ukrajinu, rekao je Blaszczak.
Desničarske grupe kritikovale su Poljsku zbog njenog rešavanja migrantske krize sa Belorusijom. Nevladina organizacija "Reporteri bez granica" takođe je kritikovala vlasti zbog, kako je opisala, nasilnog hapšenja nekoliko novinara nakon što je medijima zabranjen pristup granici.