.webp){kind=icon}
Srpska preduzeća koja izvoze na tržišta Rusije, Belorusije i Ukrajine, i čije je poslovanje pogođeno ratom u Ukrajini, dobiće pomoć države.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, Vlada Srbije bi trebalo na današnjoj sednici da donese meru pomoći za oko 1.400 takvih preduzeća.
Kako je objasnio, pomoć se tiče korišćenja druge garantne šeme za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.
"Na ovaj način im se omogućava duži period otplate, do pet godina, sa grejs periodom do dve godine, kako bi prebrodili krizu", rekao je ranije Mali.
Rat u Ukrajini počeo je 24. februara.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u prvom kvartalu ove godine izvoz Srbije na rusko tržište količinski opao za 28 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći pad zabeležen je u martu za čak 38 odsto, upravo zbog rata i nemogućnosti srpskih kamiona da pređu ukrajinsku granicu.
Početkom marta, predstavnici Privredne komore Srbije (PKS) govorili su da je na ukrajinskim granicama i u Ukrajini bilo zarobljeno oko 100 kamiona.
Direktor Predstavništva PKS u Moskvi Dejan Delić rekao je za Bloomberg Adria da su prošle godine 764 srpske kompanije izvozile na rusko tržište.
“Srpske kompanije koje izvoze proizvode u Rusiju osećaju posledice sankcija iz razloga zahtevnosti i poskupljenja cena usluga logistike, špedicije i transporta robe, zadržavanja i dodatnih provera međunarodnih novčanih transakcija i deviznih plaćanja, zabrane tranzita kroz EU za proizvode koji su pod sankcijama EU i oscilacije kursa ruske domaće valute”, rekao je Delić.
Dodaje i da su povećani zahtevi za direktno transferisanje deviza i plaćanje u rubljama za srpske proizvode, koje se konvertuju u srpski dinar.
Zbog toga je, kaže Delić, svaka pomoć za srpska preduzeća u ovom trenutku veoma značajna i pozdravio je najavljenu meru Vlade Srbije za refinansiranje kredita.
Delić ukazuje i da su povećani zahtevi vodećih ruskih trgovinskih lanaca, putem kojih PKS promoviše proizvodne i izvozne potencijale srpskih kompanija, za plasman kućne hemije, kozmetičkih sredstava za ličnu higijenu, smrznutog povrća, mlečnih proizvoda i mesnih delikatesa.
Najveći pad beleži izvoz pneumatskih guma za čak 52 odsto, zatim jabuka za 48 odsto, hulahop čarapa za 29 odsto, lekova za maloprodaju za 3,5 odsto.
