Digitalna i finansijska pismenost ključni su faktori na kojima će počivati razvoj finansijskog sektora u Bosni i Hercegovini, glavna je poruka konferencije koju je Bloomberg Adria organizovala u Sarajevu.
U Bosni i Hercegovini generalno ne postoji dovoljno razumevanja šta znači savremena država i šta u toj državi znače znanje i finansijska pismenost, rekao je profesor Željko Šain na Bloomberg Adria konferenciji "Budućnost finansijskih institucija".
On je na panelu "Budućnost investiranja" naveo da Dejtonski mirovni sporazum nije prepreka da Bosna i Hercegovina bude jedinstven ekonomski prostor.
Bloomberga Adria
"Finansijsku pismenost treba razvijati od vrtića do penzionerskih domova", istakao je Šain kao ključ rasta investiranja u budućnosti.
Uz jak bankarski sektor moguće je praviti ostale jake finansijske institucije, poručio je Ademir Osmanović, direktor Raiffeisen Investa na istom panelu.
Što se banaka tiče, njihovo poslovanje bi bilo znatno olakšano doslednijom primenom Zakona o digitalnom potpisu, koji postoji još od 2006, ali od tada nije dao veći doprinos.
Bloomberg Adria
Amir Salkanović, predsednik Uprave ProCredit banke na konferenciji je rekao da su digitalna tranzicija i digitalizacija potrebni kako bi banke mogle poslovati u područjima gde nisu fizički prisutne.
Najpre se taj slučaj odnosi na područje Bosne i Hercegovine, gde se fizički gase banke, a za privredu i građane i dalje bi bilo moguće ostvarivati bankarske usluge.
"Sva digitalna rešenja koja banke implementiraju moraju biti jednostavnija kako bi ih klijenti primenili umesto konvencionalnih rešenja", dodao je Salkanović.
Pored ovih tema, govorilo se i regulatornom okviru i ESG pravilima, a više detalja možete pronaći na linku.
.webp){kind=icon}